Ko preti vlasti (3): Ubiću predsednika republike
Razvojem interneta, društvenih mreža i povećanjem broja mobilnih telefona, drastično se poslednjih godina povećao i broj pretnji koje se upućuju na sve strane. Tako je na mobilne telefone premijeru Ivici Dačiću i potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću nakon potpisivanja briselskog sporazuma stigao ogroman broj poruka u kojima im se preti "da će dobiti metak".
Ivan Cvijović iz beogradske policije zadužen je za istragu slučajeva u kojima se putem mejlova ili telefona preti ne samo vrhu države, već i ostalim građanima.
- Upućivanje pretnji i ugrožavanje sigurnosti državnih funkcionera regulisano je zakonom, a pod tim se podrazumevaju i pretnje upućene ne samo političarima, već i osobama iz pravosuđa i novinarima. Ono što je najbitnije jeste lični osećaj oštećenog. Ako se on ne oseća ugrožen pretnjama, onda mi ne možemo da preduzmemo ništa - objašnjava Cvijović.
Sajber nasiljeBeogradska policija radila je slučaj novinarke Brankice Stanković, kojoj su zbog emisije "Insajder" upućivane pretnje i javno na fudbalskom stadionu, i preko Fejsbuka. Najčešće se preti preko društvenih mreža, a do sada je doneto nekoliko presuda zbog pretnji na Fejsbuku. |
Pošto su Dačić i Vučić izjavili da se ne osećaju ugroženi pretnjama koje su dobili, policija nije nastavila istragu. Međutim, pretnje koje građani Srbije upućuju jednim drugima putem mejlova i telefona, a pogotovo na društvenoj mreži Fejsbuk, postale su gotovo svakodnevne. Da bi policija obavila istragu potrebno je u sudu dati izjavu da se osoba oseća ugroženo.
- Sve zavisi od intenziteta pretnji. Ukoliko traju mesec dana, naravno da ćemo to istražiti. Bitno je i šta piše u porukama, mejlovima, ko je osoba koja preti, pa se pravi procena ugroženosti, odnosno da li osoba koja preti zaista i može da ostvari pretnju. Naravno, uvek iza tih pretnji postoji neka priča, retko se dešavaju bez razloga - objašnjava Cvijović.
Najčešći razlozi ovih pretnji su imovinske i emotivne prirode. U pitanju su politika, novac, neisplaćeni dugovi, preljube, prekidi veza i ljubomora.
- Kada se prijavi slučaj, obavlja se bezbednosna procena osobe koja preti, pa vidimo da li ima svedoka, gde živi, sa kim se druži, proverava se da li je prekršajno ili krivično odgovarao. Ako jeste, to može da bude ozbiljno. Imamo jednog čoveka sa juga Srbije. Stalno zove dežurnu službu policije, psuje i preti četvorici, petorici funkcionera države. Govori: "Ubićemo predsednika republike", svašta. Taj se i dalje nalazi na slobodi - kaže Cvijović.
To govori koliko je važno proceniti da li su pretnje realne ili ne. Ukoliko neko preti, a nikad nije krivično odgovarao, ne poseduje oružje, onda je verovatno da su to prazne pretnje. Međutim ukoliko je reč o osobi koja ima dosije ili poseduje oružje, onda se one uzimaju ozbiljno.
- Treba znati i da je uznemiravanje i kada nekome po 10-15 puta u toku dana šaljete ljubavne poruke, pa ta osoba može da vas prijavi, jer time ometate nečiji život - zaključuje Cvijović.