Na Saboru udar na Dačića?
Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve trebalo bi da počne 21. maja, u Beogradu. Prema nezvaničnim saznanjima "Vesti", ne očekuju se radikalni obrti, uprkos spekulacijama o dubokoj podeljenosti srpskih vladika po političkim i unutrašnjim crkvenim pitanjima. Takođe, patrijarh srpski gospodin Irinej nedavno je izjavio da SPC ne deluje "po diktatu žute štampe", već da probleme rešava "držeći se isključivo svog kanonskog ustrojstva".
Kosovo i Metohija će, ukazuju u Patrijaršiji SPC, svakako biti jedna od ključnih tema. Očekuje se da Sabor, čak i ako se iznesu pojedina drugačija episkopska mišljenja, potvrdi dosadašnja sinodska izjašnjavanja u vezi statusa južne srpske pokrajine i briselskog sporazuma. Izvesno je, takođe, da će državno-crkveni odnosi biti tema predstojećeg Sabora, a patrijarh, kao prvi među jednakima, u obavezi je da detaljno informiše arhijereje o svojim susretima sa državnim vrhom.
Na dnevnom redu i vladika KonstantinNa dnevnom redu naći će se i rešavanje sudbine suspendovanog vladike Konstantina Đokića. Sabor bi trebalo da raspravlja i o mogućem umirovljenju mitropolita dabrobosanskog Nikolaja Mrđe, te o slučaju umirovljenog episkopa Vasilija Kačavende, kao i o stanju u eparhijama SPC u Srbiji i dijaspori, o čemu izveštaj podnose nadležni episkopi. |
Prema preliminarnoj verziji predloga dnevnog reda, koji je utvrdio Sinod SPC, ne očekuje se da na Saboru budu sankcionisani oštri istupi mitropolita Amfilohija Radovića i vladike Atanasija Jevtića na poslednjem beogradskom mitingu povodom briselskog sporazuma u vezi Kosmeta.
Međutim, na početku Sabora, kako ukazuju u episkopatu, precizira se dnevni red i nije isključeno da pojedine vladike ili grupe episkopa tad iznesu svoje zahteve. Spekuliše se da će neki arhijereji, povređeni izjavama premijera Srbije na račun SPC, tražiti da Sabor Ivici Dačiću oduzme svojevremeno dodeljena crkvena priznanja.
S obzirom na to da zakonodavnim propisima SPC, kako saznajemo u saborskim krugovima, nije do kraja definisano životno doba za umirovljenje episkopa, te status, mesto prebivališta i njihove finansijske prinadležnosti, Sabor bi trebalo da se pozabavi i ovom temom.
Te uslove, dodaju u srpskoj Patrijaršiji, imaju precizirane mnoge pomesne pravoslavne crkve, kao i Vatikan, za svoje episkope i ostale sveštenoslužitelje, jer u Crkvi se uglavnom ne izjednačavaju uslovi za umirovljenje sa građanskim propisima o penzionisanju. Budući da eparhijom austrijsko-švajcarskom, te srednjoevropskom, buenos-ajreskom, zvorničko-tuzlanskom i žičkom trenutno upravljaju administratori, očekuje se postavljenje stalnih episkopa.
Ranije je već saopšteno da će mitropolit Amfilohije predložiti Saboru da se Petar Drugi Petrović Njegoš proglasi svecem.
Atanasije nije ni pozvanU radu Sabora učestvuju svi aktivni srpski episkopi i njihovi vikari, kao i episkopi autonomne Ohridske arhiepiskopije. Vikarni episkopi nemaju pravo glasa. Pravo odlučivanja nemaju ni umirovljeni episkopi koji na saborsko zasedanje dolaze samo po pozivu, a kako saznajemo, poziv nije upućen vladiki Atanasiju Jevtiću, koji je kritikovan zbog izjava na mitingu Srba sa Kosova u Beogradu. |
