Nevidljivi roditelji (1): Tuži babu i dedu za alimentaciju

U Srbiji je za ženu bolje da ima muža robijaša, nego da se razvede od njega jer u prvom slučaju ima pravo na pomoć socijalnih službi. Imajući u vidu da su samohrani roditelji uglavnom žene, koje same brinu o deci jer ne dobijaju alimentaciju, o ovoj nevolji se u Srbiji uglavnom ćuti. Ćuti država, ćute socijalne službe, ćute samohrani roditelji, a muka je uvek ista - oskudica!

Teška situacija za samohrane roditelje u Srbiji

Majke i očevi koji sami vode brigu o svojoj deci suočavaju se s istim problemima: hroničnom nezaposlenošću, neplaćanjem alimentacije i sporim rešavanjem sudskih procesa. Statistika govori da broj porodica koje čine jedan roditelj i deca raste jer se svaki treći brak u Beogradu i svaki peti brak u ostalim gradovima Srbije završi razvodom. Država Srbija nema podatke koliko ima samohranih roditelja. Oni su za naše društvo - nevidljivi! Prema internim podacima udruženja samohranih majki, u Srbiji je registrovano 56.000 samohranih roditelja, ali ih realno ima bar dva-tri puta više.

Ni samohrani očevi ne prolaze bolje. Goran Petković iz Kraljeva nalazi se pred za njega nerešivim problemom - njegov najmlađi sin ove jeseni kreće u vrtić, drugi sin polazi u školu, a najstarije dete kreće u srednju školu. Pošto je Goranovo radno vreme u potpunom neskladu s radnim vremenom vrtića i škola i da jednostavno nema na koga da se osloni kad je u pitanju briga o mališanima. Njegova supruga je preminula, roditelji su teško bolesni, a on razmišlja da li će moći da preživi od socijalne pomoći ako da otkaz i gaji svoju decu. Goranova plata iznosi 21.000 dinara, a od države dobija 9.500 dinara na ime socijalne pomoći za troje dece. Ako da otkaz, od države bi dobijao oko 20.000 dinara, a i sada jedva sastavlja kraj s krajem.

Ana Jovanović iz Udruženja Jelek kaže da je ovo udruženje pokrenulo inicijativu da se hitno promeni porodični zakon jer je situacija alarmantna.

Samohrani roditelji nevidljivi su na socijalnoj karti Srbije. Ne postoje statistički podaci o njihovom broju, a jedini podaci kojima se raspolaže, ali nisu potpuni, jesu podaci Nacionalne službe za zapošljavanje prema kojima više od 18.000 samohranih roditelja u Srbiji traži posao.

Država je u pravu: Dragan Vulević

Istraživanje koje je sprovelo Udruženje Jelek pokazalo je da oko 60 odsto samohranih roditelja, osim nezaposlenosti, muče i zdravstveni problemi.

- Skoro četvrtina nema rešeno stambeno pitanje i prinuđena je da plaća privatni smeštaj, iako jedva sklapa kraj s krajem, a 23 odsto, pre svega interno raseljenih, živi u socijalnim stanovima. Osim zakonskih nedorečenosti, jedan od najznačajnijih problema jeste neumreženost centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudova, pa roditelje idu od šaltera do šaltera dok ne odustanu od traženja svojih prava - tvrdi Ana Jovanović.

Na javnoj raspravi o samohranim roditeljima posebnu polemiku izazvali su slučajevi kada država oduzima decu samohranom roditelju zbog teške ekonomske situacije i dodeljuje ih na staranje hraniteljskim porodicama koje za to dobijaju novčanu podršku. Predstavnici udruženja samohranih roditelja smatraju da je bolje rešenje da se ta suma od oko 34.000 dinara po detetu koju država daje hranitelju dodeli roditelju umesto da mu država oduzima decu zato što nema para?!

Dragan Vulević iz Sektora za brigu o porodici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike tvrdi da nije tako.

- Centar za socijalni rad pokreće postupak za oduzimanje deteta tek kada su njegovo zdravlje i život ugroženi. Tokom 2010. oko 600 dece je oduzeto roditeljima, u 2011. taj broj iznosio je 800, dok je u prošloj godini oko 1.000 dece ostalo bez roditeljskog staranja, ali ne zbog ekonomskih razloga - istakao je Vulević. Njegovom izlaganju suprotstavila se Ana Jovanović iz Udruženja Jelek, navodeći da su se ovoj organizaciji obratili mnogi roditelji kojima su deca oduzeta zbog ekonomske situacije.

- Samohranom ocu troje dece hoće da oduzmu decu i smeste ih u hraniteljsku porodicu. On je pitao koliko to košta državu ako ih da hraniteljima. Dobio je odgovor - 100.000 dinara. Rekao je: "Meni dajte samo 20.000 dinara i ne uzimajte mi decu" - navela je Jovanovićeva jedan od primera. S druge strane, da bi se ostvarilo pravo na dečji dodatak u Srbiji, koji za decembar mesec iznosi 2.200 dinara (20 evra) dinara primanja u porodici ne mogu biti veća od 7.761 dinar (oko 70 evra), a samohrani roditelj ne sme da zarađuje više od 90 evra da bi dobio dečji dodatak od 2.800 dinara (25 evra).

Iako država izdvaja materijalna sredstva kako bi pomogla samohranim roditeljima, socijalni radnik Nada Šiljak kaže da je proces dobijanja pomoći komplikovan.

- Da bi dobili socijalnu pomoć, jedan od načina jeste da samohrani roditelji tuže babe i dede svoje dece jer ne izdržavaju svoje unuke?! Problem je i obimna dokumentacija koja mora da se prikupi jer institucije nisu umrežene. Te ljude šalju u sud, policiju, opštinu po brdo dokumentacije, a samohrani roditelji moraju i da rade i da čuvaju decu - upozorava Nada Šiljak.

Samohrani roditelji u Crnoj Gori nemaju nikakvu pomoć države. Crnogorski zakon ne poznaje kategoriju samohranih roditelja, a Ministarstvo rada i socijalnog staranja nema evidenciju o tome koliko ih ima u državi. Slična je situacija i u Hrvatskoj i Sloveniji. U Bosni i Hercegovini Porodični zakon definiše samohrane roditelje tamo gde očinstvo nije priznato ili kada je u pitanju udovica ili udovac.