Imovina na Kosovu (3): Kosovu zgrade, Srbiji dugovi
Privredna komora Kosova i Metohije već godinama upućuje na probleme privatizacije koju sprovode vlasti u Prištini. Aleksandar Trajković, stručni saradnik pri Privrednoj komori Kosova i Metohije, kaže da je dosad najveći broj firmi prodat.
- Ostala su samo neka mala preduzeća i velike kompanije kao što su Pošta, Telekom i Trepča. Sve što su mogli, prodali su tom nakaradnom privatizacijom - tvrdi Trajković. - Ostala je Trepča, ogranak "Lole" iz Leška, Pošta...
Nedavno je upućen poziv za privatizaciju objekata Jugobanke iz Kosovske Mitrovice, koji se nalaze i u severnom i u južnom delu grada. Neki lokali u severnom delu Kosovske Mitrovice su prodati i vlasnici su ušli u posed, a postoje neki koje ne mogu da prodaju. Dakle, kada je reč o preduzećima čija je imovina na severu KiM, situacija je dosta šarena. A od prodaje jedne firme ne žive ni dan.
Čak 90 odsto preduzeća, kaže naš sagovornik, kupuje se zbog imovine. Grubo rečeno, Srbiji ostaju dugovi, a drugi ubiraju profit.
Novi Ustav briše pravaKosovska agencija za privatizaciju ne dovodi u pitanje svoj posao. "Vesti" su uputile pitanja Agenciji povodom poziva na otkup stanova u društvenom vlasništvu, koje su građani Srbije već jednom otkupili od Direkcije za imovinu Srbije. Agencija se pozvala na "član 159 Ustava Republike Kosovo".
Zgrada Jugobanke
- Sva društvena preduzeća koja su u potpunosti ili delimično bila pod društvenim vlasništvom, pre stupanja na snagu ovog Ustava će se privatizovati bez ikakvih odlaganja, u saglasnosti sa zakonom i sav interes imovine i preduzeća u društvenom vlasništvu na Kosovu će biti u vlasništvu Republike Kosovo - usledio je odgovor.
|
- Ti kupci su oslobođeni svih dugovanja i radnika. Kupuju gole fabrike, zemljište i rade sa njim šta hoće, jer su oslobođeni svih balasta - kaže Trajković.
Srbi koju su radili u tim firmama, preko lokalnih advokata pokušavaju da ostvare svoja prava i dobiju bar neku nadoknadu od prodaje, ali od tog posla nema ništa.
- Imam u porodici primer rođake koja je radila u predionici u Prištini pune 22 godine do 1999. Predionica se tri godine prodavala, a radnici su podneli sva tražena dokumenta: lične karte, kopije radnih knjižica, ali ništa nije uzeto u obzir. I tako su ostali kratkih rukava.