Imovina na Kosovu (1): Radnici oteti, fabrike na doboš

Vrednost imovine na Kosovu i Metohiji na koju Srbija polaže pravo procenjuje se na više od 200 milijardi dolara. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u državnom vlasništvu je 319.256 hektara, odnosno 29 odsto ukupnog zemljišta na KiM, dok u društvenu svojinu spada 57.666 hektara, odnosno 14 procenata.

Termoelektrana Obilić

 

U Direkciji za imovinu Srbije piše da država ima 1.240.992 kvadratna metra službenih zgrada, 145.202 kvadratna metra poslovnih zgrada, 24.688 kvadratnih metara stambenih zgrada, 3.973 kvadratna metra objekata za posebne namene i još 753.915 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata: restorana, odmarališta, sportskih objekata, sa ukupnom procenjenom vrednošću od 220 miliona evra.

Tako stoje stvari na papiru, a u realnosti Kosovska agencija za privatizaciju prodala je dobar deo tih kompanije. Sve ovo bogatstvo je godinama tavorilo, a onda je počela prodaja komad po komad. Vlasti u Beogradu su nekoliko puta pokušale da intervencijom u Ujedinjenim nacijama, dopisima Unmiku i Euleksu stopiraju prodaju, ali dugoročno u tome nisu uspele.

* Poslednji pokušaj Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja se obratila Ustavnom sudu Srbije da oceni ustavnost privatizacija na celoj teritoriji pokrajine, u kojoj faktički i ne može da zaustavi prodaju, jeste samo labudova pesma. Njihov glavni argument za stopiranje je Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244. Ali, štos je u tome što je Srbija u tom mišljenju usamljena, jer za vlast u Beogradu najvažnija misija na Kosovu - Unmik, koja u praksi ne osporava privatizaciju na Kosovu. Pred sud Beograd ne može, jer se pred Međunarodnim sudom pravde vode sporovi samo među državama, a za eventualnu arbitražu bio bi potreban pristanak i Beograda i Prištine.

Imovina Telekoma na Kosmetu

- Kancelarija za Kosovo i Metohiju priprema nekoliko radnih grupa koje će se baviti pitanjem privatizacije i strategijom za osporavanje privatizacije na KiM. Među njima će biti i predstavnici advokatskih kuća, privrede i državnih organa - kaže Igor Popović, rukovodilac grupe za pravosuđe pri Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

* Nakon 9. juna 1999. godine, preduzeća na KiM, osim onih u severnom delu i srpskim enklavama, preuzeli su pripadnici OVK-a, koji su uspostavili svoje poslovodne organe. Srbi i nealbanci su uglavnom pobegli u raseljeništvo ili su kidnapovani i ubijani ukoliko su pokušavali da ostanu na svojim radnim mestima. Najveći teret pretrpeli su radnici EPS-a, gde je oteto 80 radnika - kažu u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

* U Privrednoj komori Srbije kažu da je do sada Kosovska agencija za privatizaciju prodala 1.358 srpskih firmi, čija je vrednost procenjena na više od 1,5 milijardi dolara.
- Do sada prodate kompanije otišle su za manje od 300 miliona evra, što govori da je imovina prodavana u bescenje - kažu u PKS.

Redom su prodati kosturi fabrika i kombinata, prazni lokali i kancelarije koje su ostale na mestima gde više nema Srba, fabrike čije kapije godinama niko ne otvara. Međutim, sada su u 56. krugu privatizacije na Kosovu, na red došla preduzeća u srpskim sredinama, poput Brezovice i Trepče, čiju vrednost stručnjaci PKS procenjuju na oko dve milijarde evra.

* Imovina Železnica Srbije na KiM, koja između ostalog sadrži 55 objekata, 330 km pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel-lokomotiva, 15 dizel motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona, procenjuje se na više od 206 miliona evra. PTT Srbija do juna 1999. imalo je 129 objekata, a trenutno pod kontrolom ima 27. NIS Petrol-Jugopetrol je do 1999. godine u svom vlasništvu imao 31 objekat na Kosovu, čak 25 benzinskih pumpi, pet stovarišta nafte i naftnih derivata, poslovni prostor u Prištini i zemljište u Podujevu, čija je procenjena vrednost 15.4078.320 evra.
 

Pokradena imovina železnice u južnoj srpskoj pokrajini

 

* Imovina preduzeća Telekom Srbija a.d. Beograd u kome je država vlasnik 58,11 kapitala, procenjuje se na području Kosovske Mitrovice na 11,5 miliona evra, a na području Prištine imovina koja je van kontrole kompanije na oko 24 miliona evra. Priština je 2010. pokušala da privatizuje tu kompaniju, sada pod nazivom Pošte i telekomunikacije Kosova (PTK), ali se Telekom Srbija tada oglasio u "Fajnenšel tajmsu" obavestivši da je reč o otetoj imovini i da će preduzeti sve pravne mere ukoliko se obavi bilo kakva transakcija.

Dok PTK uporno traži kupca, među kojima se spominje i libanska kompanija M1 International Limited u vlasništvu Najib Mikatija, libanskog premijera, tamošnja Unija nezavisnih sindikata Kosova izvela je radnike na ulice nezadovoljna dosadašnjim tokom privatizacije društvenih i javnih preduzeća i tražeći stopiranje prodaje PTK. Protestu je prethodila peticija koju je potpisalo više od 60.000 građana.

* Srbija plaća i spoljni dug nastao zajmom za ulaganje u preduzeća na KiM od oko 1,2 milijarde dolara. Otpisom oko 500 miliona dolara na ime potraživanja Pariskog i Londonskog kluba poverilaca, otplatom 130 miliona dolara iz budžeta i otpisom duga Svetske banke, stanje tog duga sada je oko 630 miliona dolara. U pregovorima sa Prištinom u Briselu ta tema imovine Srbije nikako da dospe u prvi plan. Dok Beograd traži fabrike, rudnike, poljoprivredna dobra i drugu imovinu u koju je Srbija decenijama ulagala, čak 376 objekata u kojima je Srbija većinski ili stoprocentni vlasnik, Priština ne želi da ustupi.

* Zamenica kosovskog premijera Edita Tahiri izašla je sa idejom da se srpskoj strani predloži da se osnuje jedna komercijalna kompanija koja bi za račun Kosovske energetske korporacije fakturisala i naplaćivala potrošnju električne energije na severu Kosova, a takav sporazum bi sadržao i klauzulu po kojoj bi Srbija "prestala da se ilegalno uključuje u transmisioni sistem na Kosovu i da nadoknadi štetu koja je nastala dosadašnjim nezakonitim korišćenjem transmisionih linija".

Sutra - Imovina na Kosovu (2): Firme pod lažnim imenom