Sudija Meron u službi Hrvatske

Potpredsednik Vlade Srbije i šef Nacionalnog tima za saradnju sa Tribunalom u Hagu Rasim Ljajić smatra da Srbija mora da obelodani kakva je uloga, pre svega, sudije Teodora Merona u čitavom postupku hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.

- Svi ovde govore o silnim parama koje je Hrvatska dala da bi se oslobodili generali. Ne, ovde su se interesi Hrvatske i njenih generala podudarili sa velikima i moćnima, a u tome je uloga Merona dominantna - kaže Ljajić u intervjuu za "Vesti".

Na koje poteze Merona treba ukazati u tom postupku?

- Kada je 23. maja prošle godine tadašnji predsednik Tribunala Patrik Robinson odredio Žalbeno veće za Gotovinu i Markača, Meron je već 30. maja odredio samog sebe za predžalbenog sudiju u tom postupku. Nakon osuđujuće presude hrvatskim generalima 15. aprila prošle godine, Zagreb je krenuo u intenzivnu i široku diplomatsku kampanju ubeđivanja Vašingtona da presuda predstavlja pretnju političkim interesima SAD.

Da li Meron tu "misiju" nastavlja i posle imenovanja na mesto predsednika suda?

- On je 17. novembra prošle godine postavljen za predsednika Tribunala i istog dana potpisuje prvi nalog kojim za potrebe žalbenog postupka u predmetu Gotovina i Markač, zamenjuje u veću sudiju Andresiju Vaz sa Patrikom Robinsonom. Potom kao predsedavajući sudija Žalbenog veća zakazuje raspravu za 14. maj, 10 meseci pre datuma koji je predsednik Tribunala predvideo. Već 2. novembra ove godine zakazuje objavljivanje presude i to za 16. novembar, opet 11 meseci pre nego što je to predsednik Tribunala predvideo u izveštaju SB iz novembra prošle godine.

Šta je uradila Hrvatska u vezi s oslobađanjem generala?
 

- Angažovala je pravnu firmu specijalizovanu za lobiranje da je predstavlja pred Tribunalom u žalbenom postupku, a okupila je i grupu vojnih pravnih stručnjaka, posebno za delove optužnice koji se odnose na artiljerijske napade na Knin. Zanimljivo je da je tu i bila i Lori R. Blank, koja je bila Meronov asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Njujorku.

Šta Srbija treba da uradi na raspravi u Savetu bezbednosti?

- Treba da pokaže da je ispunila svoje obaveze prema Haškom tribunalu, a da je taj sud poslednjim presudama zadovoljio nečije interese, a ne pravdu. Važno je da istaknemo da je Beograd mnogo toga preduzeo, a da je taj sud izgubio potpuno kredibilitet, odnosno da se rukovodio pre svega političkim, a ne pravnim motiva u izricanju presuda.

Da li Beograd to može?

- Sada je Srbija u poziciji da argumentovano i transparentno ukaže na sve ono što je Haški tribunal učinio, na dvostruke aršine koje je koristio jer do sada smo bili u prilici da se branimo. Srbija treba u Savetu bezbednosti da iznese razloge zbog kojih smatra da Haški tribunal nije sud kojim je zadovoljena pravda i koji nije doprineo ubrzanju procesa pomirenja na prostoru bivše Jugoslavije. Nezvanično, u razgovoru sa ambasadorima, informisan sam da će i druge zemlje u Savetu bezbednosti UN izneti primedbe na rad Tribunala.