Srpski recept protiv lustracije (5): Napiši da sam lep i sposoban
Mnogi mediji su za poslednjih 20 godina dobro poslužili u pranju biografije i šminkanju političkih leševa. Neki funkcioneri prošli su bezbroj afera i izašli iz toga kao da se ništa nije desilo. Nova funkcija je služila kao nova haljina, a u novinama i po televizijama pojavljivali su se kao "eksperti" za ekonomska i pravna pitanja.
Savet za borbu protiv korupcije uradio je prvi izveštaj u kome se vlasnička struktura dovodi u direktnu vezu sa sadržajem medija. Izveštaj pokazuje da su neki mediji stavljeni u službu interesa njihovih vlasnika - tajkuna. Stvar sa medijskim vlasništvom je mnogo složenija neko sa vlasništvom privrednih firmi. Firme služe za sticanje profita, često i za pranje novca, za to mogu da služe i mediji, ali oni su i institucije za trgovanje uticajem.
Tajkuni u Srbiji, dakle, kupuju medije da bi preko njih uticali na javno mnjenje. Njima nije glavni motiv profit za razliku od vlasnika medija u Evropi. U Češkoj i Nemačkoj maltene je celokupna štampa u rukama medijskih koncerna, ali novine i te kako kritički pišu. Publika voli takve tekstove i oni podižu tiraž. Nemačkim vlasnicima to ne smeta, njima je važno da novine donose profit.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović za "Vesti" kaže da političarima nije bilo u interesu da sprovode lustraciju, pa čišćenja nije bilo ni u jednom segmentu društva, tako ni u medijima. Za lustraciju je, kaže, kasno, ali nije kasno za donošenje zakona o medijima.
- Za 12 godina nismo dobili medijski sistem kojim se definišu pravila igre. Najbitnija je transparentnost. Nije bitno ko finansira medije, ali je bitno da se to javno kaže - objašnjava on.
- Kada bismo imali prave zakone, bili bi onemogućeni razni uticaji na medije. Potrebna su nam sistemska rešenja, jer mediji nisu politički projekat već medijski.
U više navrata, kako kaže, udruženja novinara su pokušala da akcioni plan i medijska strategija zažive.
- Udruženja su podnosila zahteve ministarstvima kulture, ali se nije dogodilo ništa. Nismo imali sreće ni sa prošlom vladom. Političari se zaklinju u slobodu medija, a zakoni nikako da dođu do Skupštine. Ti zakoni već postoje u mnogim zemljama Evropske unije, i položaj medija se u kratkom roku njihovim donošenjem može poboljšati. Ne izmišljamo vruću vodu, potrebna je samo politička volja - smatra naš sagovornik.
