Kosovo, zemlja sirotinje (3): Brašno do novembra

Na Kosovu je sve više gladnih! Hlebom i tanjirom kuvane hrane šest narodnih kuhinja svakoga dana snabdeva oko 2.000 najsiromašnijih ljudi u srpskim sredinama. To nije dovoljno za sva gladna usta. Direktorka nevladine organizacije "Majka devet Jugovića" Svetlana Stević, čitavu deceniju se brine o najsiromašnijima, a sada pokušava da otvori još jednu narodnu kuhinju u opštini Štrpce.

U Štrpcu 1.200 ljudi nema šta da jede, zalihe u narodnim kuhinjama sve tanje

Prema procenama, tamo oko 1.200 ljudi nema šta da jede. A, situacija je takva, da su zalihe u narodnim kuhinjama sve tanje. Brašna ima samo do novembra.

- Sve više je onih koji nemaju ni za parče hleba. Pre 10 godina, kada smo počeli da radimo, sa 11.000 dinara minimalca koji Srbija isplaćuje, petočlana porodica je uz malu bašticu i dve koze mogla da preživi. Danas, sa tim novcem nema dovoljno ni za hranu, a svakoga meseca mora da se plati kosovskim institucijama struja oko 30-40 evra i koliko im onda ostane za život - pita Stevićeva.

U velikim loncima kuvari svaki dan spremaju porciju milosrđa za stare, bolesne, porodice sa mnogo dece. Ali, utehe nema u dovoljnim količinama.

- Hrane nema dovoljno za sve. Svi bi hteli da koriste usluge narodne kuhinje, a mi moramo da pravimo selekciju. Vrlo, vrlo je teško kada morate da birate kome ćete dati hranu, a koga skinuti sa kuhinje - priča Svetlana.

Šerpe narodnih kuhinja je potrebno neprestano puniti. Uz svu pomoć i dobru volju, velike kutlače za čas zagrebu dno.

- Uputili smo apel za pomoć, a brašna imamo do novembra. Naši zaposleni rade i u kuhinji i na farmi. Pokrenuli smo poljoprivredu na 8.500 hektara. Zatražili smo pomoć od Ministarstva za Kosovo i Metohiju, sada Kancelarije, jer je osim za hranu potrebno i za struju, za gorivo kojim se raznose obroci. Sada možemo da preživimo do maja. Verujem da Gospod neće dozvoliti da se kuhinje ugase i da ljudi skapaju zbog parčeta hleba.

Kao i svaki građanin na Kosovu, bez obzira na nacionalnost i veru, i 37 zaposlenih u narodnim kuhinjama se nada boljim vremenima, da će se ekonomska situacija popraviti. Al, to političari izgleda ne umeju. Tehnički (ne)sporazumi Beograda i Prištine u Briselu, običnom narodu su samo još jače stegli kaiš.

- Ovde je izuzetno vredan narod. Recimo u vitinskom kraju ljudi se bave poljoprivredom, gaje kupus, paprike, kukuruz. Samo kada bi mogli da to plasiraju i prodaju u Srbiji, oni bi mogli nešto da zarade. Prvo što ne postoji sporazum o plasmanu proizvoda sa Kosova, a ako se na kraju to i potpiše, tretiraće se kao izvoz i Srbi su tu opet na gubitku. Kada se sve sračuna, ljudima se to ne isplati. A da prodaju svoje proizvode na Kosovu, bivaju ucenjeni, pa za ono što košta 40 centi, spuštaju im cenu na 20. Ipak, nadam se da će se nekako sve rešiti - zabrinuta je Svetlana.