Kosovo, zemlja sirotinje (1): Političarima jahte, narodu goli život

Sit gladnom ne veruje. Ali, izgleda, gladan sitom puni tanjir. I dokle god je "smederevaca", džakova brašna i konzervi mesnog nareska za "podstrekivanje" glasanja, kosovskih "vaučera" za kupovinu socijalnog mira, ministara koji ne veruju koliko je narod gladan i sličnih pojava, Kosovo nema ama baš nikakvu šansu da se mrdne iz mrtve tačke sopstvene nemaštine.

Kosovo i Metohija - siromaštvo na svakom koraku

 

CIA kaže da skoro trećina građana živi ispod granice siromaštva, podjednako kao i u Turkmenistanu ili Zelenortskim ostrvima, male države na arhipelagu u severnom delu Atlantskog okeana. Međutim, najnoviji izveštaj o humanom razvoju UNDP-a na Kosovu navodi da stope siromaštva variraju od 34 do čak 48 procenata apsolutno siromašnih, i 12 do 18 odsto ekstremno siromašnih, odnosno ljudi koji ni su u stanju da ispune najključnije potrebe za golo preživljavanje i osim sopstvenog života nemaju ništa.
 

Prema podacima Svetske banke najsiromašnija domaćinstva su u ruralnim oblastima gnjilanskog i prizrenskog regiona. Noviji podaci o siromaštvu po opštinama ne postoje, u izveštaju "Kosovski mozak" iz 2009. navodi se da je najniža potrošnja po domaćinstvu zabeležena u Lipljanu, gde prosečna porodica potroši 153 evra mesečno, i Dragašu, gde domaćinstvo mora da se prehrani sa 163 evra. Prema podacima CIA o nezaposlenosti, Kosovo se nalazi na 11. poziciji, što ne zvuči strašno, da prvorangirani nije najsiromašniji na listi od 199 zemalja na svetu. Svaki drugi građanin na Kosovu je nezaposlen.
 

- Mogućnosti za zapošljavanje su niske. Kod Roma, Aškalija i Egipćana je najviša stopa nezaposlenosti. Takođe, postoje veliki problemi sa zapošljavanjem osoba s invaliditetom. Uzimajući u obzir ukupne nepovoljne uslove ekonomije Kosova, može se očekivati da su problemi sa nezaposlenošću i siromaštvom veći među povratnicima, ali nema zvaničnih podataka - kaže Mutahir Haskuka, lider tima za politiku, istraživanje, rodna pitanja i komunikaciju UNDP Kosovo.
 

Za građane Kosova i Metohije "brinu" dve vlasti, a stvarno stanje je u suprotnosti sa onim što političari u Beogradu i Prištini govore. Kao pomoć su stigle ogromne sume, što navodi na pomisao da neko umesto hleba jede novac. Uprkos velikoj napetosti, svi do jednog političara, od oca kosovske nezavisnosti Martija Ahtisarija, preko svakog ambasadora i lokalnog političara do najbogatijeg Albanca na svetu Bedžeta Pacolija, veruju da će zavađene srpske i albanske komšije pomiriti bolja ekonomska situacija. Problem je očigledno u tome da prištinska politička elita sa skupim francuskim kravatama to ozbiljno ne shvata ili možda misli uglavnom na svoj džep. Samo u julu 2008. Kosovo je dobilo 1,9 milijardi dolara i ko zna još koliko novca za razvoj i poboljšanje ekonomske situacije. Gde se deo taj novac, radna mesta i ekonomija, ne ume da odgovori ni predsednik Privredne komore Kosova Safet Grđaljiju.
 

- Nebrojeno puta smo apelovali na kosovske političare. Ne postoji nikakva mogućnost za političku stabilnost i socijalni mir ako nema ekonomskog razvoja. Neki su to i dobronamerno shvatili, a neki nemaju osnovnu kulturu da kritiku prime kako majku znanja, pa smo tu gde jesmo. Stranih ulaganja je sve manje, kao i doznaka iz dijaspore, 90 odsto svih proizvoda uvozimo, samo gotov novac izvozimo - kaže Grđaljiju koji veruje da bi otresanje od silne birokratije i korupcije pomoglo spasonosno podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća. - Kao profesor za evropske integracije studentima govorim da ni među državama u EU nema puno ljubavi, već ekonomske saradnje koja minimalizuje tenzije. Ogroman novac je uložen u raznorazne projekte za kreiranje novih radnih mesta na Kosovu. A od tog ukupnog novca se 90 odsto vraćalo nevladinim i drugim organizacijama koji su te projekte i pravili, kroz dnevnice, putne i ostale troškove.
 

Veruje se da je iz Srbije za 12 godina na Kosmet poslato blizu šest milijardi evra, odnosno godišnje oko 240 miliona. Sa tim novcem nije otvorena niti jedna fabrika, a nova radna mesta nikla su uglavnom u uslužnim delatnostima i poneko u opštinskim administracijama, školstvu i zdravstvu. Od toga su se obogatili pojedinci, pa su imovinsku kartu osvežili po kojim stančićem u Beogradu, Vranju ili Kraljevu, ostali grebu prazne šerpe.
 

Borislav Stefanović, dojučerašnji šef pregovaračkog tima Beograda, tvrdi da država Srbija mora i dalje da pomaže narod sa Kosova kroz budžetska davanja, ali da ih strogo kontroliše.
 

- Mora da se zna kome i u kom iznosu idu pare, i da se prekinu zloupotrebe i kriminal. Onda će novac doći do onih kojima je potreban, jer su građani veoma siromašni. I treba da pitaju svoje političke lidere na Kosovu: Gde su državne pare i kako to da svi imate benzinske pumpe, stanove i jahte, a mi nemamo šta da jedemo - zaključuje Stefanović.
 

Dejan Radenković, poslanik iz redova SPS-a, poreklom iz Prištine, kaže da Kosovu prolaze svi vozovi.
 

- Dok se mi bavimo stvarima šta jeste i šta nije, zakopani u rovove, i albanski i srpski narod gladuju jer nema posla. Nedostaju ozbiljne investicije. Mislim da je bilo velikih zloupotreba i onoga što je investirala i Srbija i međunarodna zajednica, i to je jedan od razloga što nema povećanja zaposlenih.
 

Prema podacima CIA iz 2011. na Kosovu je zaposleno 800.000 ljudi, uključujući i one koji rade u sivoj ekonomiji. Poljoprivredom se bavi svaki četvrti stanovnik, dok za industriju i usluge nema podataka. Tokom ovog istraživanja kontaktirali smo i Kancelariju za Kosovo i Metohiju i njenog šefa Aleksandra Vulina, moleći za podatke o siromaštvu na Kosovu. Međutim, ni posle skoro tri nedelje nisu mogli da nam izađu u susret, kako kažu, zbog reorganizacije.