Zaparložena sela (1): Srpski korov ili bašta Evrope
Srpski seljak ne gleda više samo u nebo, da proceni hoće li biti kiše ili će mu po njivi udariti grad. Sve više gleda i u televizor, i broji garniture političara koji u kampanji, dok miluju telad, sade cveće i zelenu salatu, obećavaju razvoj poljoprivrede, a onda sednu u fotelje i na njive zaborave.
Putem kroz selo retko ko prolazi. Na banderama, ako ih ima, radi svaka peta sijalica, doktor dolazi sredom, voda nestaje leti zbog suše, na kućnim pragovima sede još poneka baka ili deka i gledaju u daljinu nadajući se da će se odnekuda pojaviti sinovi ili unuci koji su odavno sa sela pobegli glavom bez obzira.
Motika u Sremu postala je ukleta poljoprivredna alatka. Od nje kao đavo od krsta danas beži i staro i mlado, iako je na spisku nezaposlenih ukupno 32.000 ljudi, od kojih je trećina nekvalifikovana radna snaga. Na njivi neće da rade ni za 2.500 dinara dnevno.
Ipak, premijer nove vlade Ivica Dačić je u svom ekspozeu najavio: "Nameravamo da brzo, na najbolji način, iskoristimo energiju ljudi, sunca, vode i vetra za visoku produkciju hrane i energije. Želimo da Srbija bude veliki izvoznik hrane, da postane bašta Evrope... Planiramo da znatno povećamo agrarni budžet i da u kratkom roku zakonom o podsticajima utvrdimo agrarnu politiku koja će biti predvidljiva na dugi rok kako bi poljoprivrednici mogli dugoročno da planiraju svoju proizvodnju."
Procena je da u srpskim selima ima oko 50.000 napuštenih kuća, a oko 150.000 je privremeno nenaseljeno. Čitava imanja godinama se prodaju u bescenje. Neka se nude i za manje od 1.000 evra, ali kupaca nema. U svakom četvrtom selu najmlađi stanovnik stariji je od 60 godina. Na prostorima nekadašnje SFRJ od 1950. do 2000. iz sela u grad prešlo je oko osam miliona stanovnika, dok je za takvu migraciju u Evropi bilo potrebno od 120 do 150 godina. Srpsko selo danas čine napuštene kuće, njive zarasle u korov i poneka domaćinstva koje čuvaju najstariji članovi porodica.
Da je hitno potrebna strategija razvoja sela slažu se i u Odboru za selo Srpske akademije nauka i umetnosti. Osim što bi novom agrarnom politikom trebalo rešiti problem usitnjenih parcela, navodnjavanja i odvodnjavanja, treba podsticati i udruživanje poljoprivrednika.
- Tradicija zemljoradničkog zadrugarstva je zanemarena. Zadruge bi bile odgovor - nove zadruge novog tipa na tu situaciju. Prema tome, zadrugarstvo kao osnova društvenog uređenja poljoprivrede pomaže i razvoju i održanju srpskog sela - ističe predsednik Odbora SANU za selo Milovan Mitrović.
Prvog dana po preuzimanju dužnosti, ministar poljoprivrede Goran Knežević je poručio da ljudi koji žive na selu treba da imaju uslove života slične onima u gradu i imaju dostupne vrtiće, zdravstvenu zaštitu i pozorište.
- To možemo postići predvidljivošću agrarne politike i time da će ljudi moći da isplaniraju. Kad on može da isplanira sebi za sledeće dve, tri ili više godina unapred šta će raditi, koliko će zaraditi i kojim sredstvima će raspolagati, onda će imati interes da ostane na selu - poručuje Knežević.
Stari i napušteni* U Srbiji ima 4.600 sela |
Ministar poljoprivrede najavljuje da će do decembra biti donet zakon, a ne uredbe o podsticajima u poljoprivredi, kako bi proizvođači mogli da planiraju proizvodnju.
Demografi upozoravaju da nastavak velikog preseljenja stanovništva iz ruralnih područja u gradove može da dovede do propasti i jednih i drugih. Oko četvrtina od ukupno 4.600 srpskih sela je na ivici izumiranja, a demografi predviđaju da će još trećina nestati u narednih 15 godina. Više od dve trećine ruralnih domaćinstava u Srbiji nema vlasnika ili poljoprivrednika koji aktivno obrađuju zemlju.
- U poljoprivrednoj zemlji kao što je Srbija dve trećine stanovništva treba da živi u ruralnim oblastima, ali to čini manje od 45 odsto - kaže Vladimir Nikitović iz Centra za demografska istraživanja.
Slična je situacija i u regionu. Jedna desetina makedonskih sela je napuštena, a druga ima manje od po 20 stanovnika. Takođe, samo 20 odsto stanovništva Bosne i Hercegovine (BiH) trenutno živi u ruralnim oblastima. U Crnoj Gori je situacija alarmantna jer se veći deo ruralne populacije preselio u gradove u proteklih pet godina.
Ipak, nade ima. EU je donela propise po kojem će 2020. godine zameniti 10 odsto trenutno prozvedene energije bionergijom. Pošto nema dovoljno sopstvene, planira da veliki deo biomase za proizvodnju bioenergije uveze. Selo Doroslov kod Sombora biće najveća fabrika za proizvodnju agropeleta, iz žetvenih ostataka na Balkanu. Celokupna proizvodnja agropeleta u sledećih 10 godina je već unapred prodata kupcima u EU.
Sutra: Zaparložena sela (2): Do nas se stiže peške
