Kako je čovečanstvo bankrotiralo (1): Novac, bog svih ljudi
Nemci kažu da Bog vlada na nebu, a novac na zemlji. Danas je sve i jednog boga zamenio novi bog - Novac. Kao čuvar i merilo svih vrednosti sa sadašnjom globalnom krizom, koja je navodno 13. po redu, novac se našao u ozbiljnoj krizi, a najviše se tresu njegovi hramovi.
Čak i najstarija banka na svetu italijanska Banka Monte dei Paski di Siena (BMPS), koja je osnovana 1472. godine, priznala je nedavno javnosti kapitulaciju i zatražila državnu pomoć u iznosu od tri milijarde evra. Običan čovek otkrio je da su sva njegova verovanja i strahovi usmereni ka berzanskim indeksima, kursu evra ili ceni barela nafte.
Dok se danas cela Evropska unija bavi pitanjem hoće li evro, kao simbol Evrope, opstati, bankrotu se bliži čak pet zemalja - Grčka, Irska, Španija, Portugal i Kipar. Evropski lideri su to nazvali širenjem zaraze. Prošlog leta jedan od predloga za spas evropskog dela čovečanstva bio je da se evro podeli na dve valute - evro za siromašne i evro za bogate. Jedna bi se koristila u Italiji, Grčkoj, Španiji, Portugalu i Irskoj, a druga u Nemačkoj, Holandiji i Finskoj, Belgiji i Austriji. Recept zasad nije primenjen.
Jože Mencinger, šef katedre za pravno-ekonomske studije ljubljanskog Pravnog fakulteta, izjavio je nedavno za "Glas Srpske" da se dosad bilo kakva sumnja u evro i njegovu večnost smatrala nepristojnom, pa izlaz iz evra nije ni predviđen.
- Dokle god profit bude jedino merilo uspešnosti, živećemo u globalnom ekonomskom kanibalizmu koji širi demagogiju o stvaranju "društva znanja".
Georg Zimel, nemački filozof i sociolog, još pre 100 godina kritikovao je ekonomizaciju novca, koji je postao centralni simbol ljudskog društva. U delu "Filozofija novca" Zimel je objasnio kako je novac u početku bio sredstvo za
Fantomske monete
|
ostvarenje cilja, a kasnije postao sam sebi svrha. Računanje je postalo osnovna svrha ljudskog postojanja i jedini pogled na svet. Po najnovijim procenama, od celokupne količine dolara u svetu čak 97 odsto je virtuelno, tj. postoji samo kao numerička informacija, dok je oko tri odsto dolara u svetu papirni novac, gotovina. Tako je danas novac skoro potpuno postao apstraktna kategorija i približio se nebeskim vrednostima više nego ikad. On stiže na bankovne račune i odlazi skoro istom brzinom, a ko ga ima u novčaniku, on stiče moć poput šamana u plemenu.
Osnivanjem evropske monetarne unije prestale su da postoje mnoge evropske nacionalne valute. "Istorija s dlana" dobrim delom preselila se u privatne zbirke i muzeje, a ono što je još preostalo u dogledno vreme najverovatnije će doživeti istu sudbinu. Književnik iz Novog Sada Pop Đurđev stoga je nedavno objavio antologiju "Aversi i versi" posvećenu piscima na novčanicama evropskih država, od kojih je mnoge iz upotrebe izbacio evro. U knjizi su i zanimljivosti o valutama na kojima su se našli nacionalni pisci, jer su nekad reči imale veću cenu nego danas.
Čak 120 pisaca našlo se na novčanicama iz 35 evropskih zemalja od kojih tri više ne postoje, Jugoslavija, Čehoslovačka i DR Nemačka. - Naziv knjige bi mogao da se prevede i kao "Novčanice i stihovi" (A strana novčanice zove se avers). Nekad su i stvari i ljudi bili na ceni, reč je imala težinu, a pisci su dospevali na novčanice, jer su bili značajni za nacionalnu kulturu. Želeo sam da podsetim na te velikane, na vreme kada su pesnici bili mnogo više od čuđenja, kad je i Homer bio na novčanici. Sve te monete sa književnim velikanima je istisnuo evro, a novčanice su male grafičke forme sa kojih čitate istoriju i mnogo štošta. U Evropskoj monetarnoj praksi na novcu su prvo bili bogovi i heroji, zatim državnici i kraljevi, a onda i pisci. Kad je napravljen evro, ljudi su nestali sa novčanica. Evro ima sedam novčanica na kojima su istorijski periodi renesansa, barok, odnosno građevine - da bi se izbegle nacionalne prepirke oko velikana.
Uostalom, ceo finansijski svet se ionako preselio u kompjutere. Ako neki internet virus uništi sve podatke, Bil Gejts sa svim svojim virtuelnim milijardama mogao bi da umre gladan - kaže Pop Đurđev za "Vesti".
Na naslovnoj strani knjige "Aversi i versi" nalazi se novčanica od 500 milijardi dinara na kojoj je lik rodonačelnika srpske književnosti za decu Jovana Jovanovića Zmaja. Čika Jova Zmaj odmah je zauzeo prvo mesto na svetu po broju nula.
Novčanica je štampana uoči nove 1994, imala je 11 nula, a za nju se moglo pazariti 200 grama senfa. Već sutradan postala je potpuno bezvredna. Danas Zmaj zauzima drugo mesto po broju nula u svetskoj istoriji. Prva je novčanica od 10 biliona zimbabveanskih dolara.
Fenomen novca može da se posmatra sa ekonomskog, ali sa kulturološkog aspekta. Nacionalni novac verno oslikava stanje u društvu. U dobrim vremenima u državi ga ima dosta, u lošim vremenima postaje bezvredan. Na tržištu antikviteta novčanice iz doba hiperinflacije 1992. i 1993, na kojima su likovi Ive Andrića, Mihajla Pupina, Karađorđa, kneza Miloša, Njegoša i Nikole Tesle, vrede od nekoliko centi do najviše jednog evra. Izuzetak je Zmajeva novčanica koja na domaćem tržištu vredi oko pet, a na stranom i celih deset dolara (ali samo ako nije bila u opticaju, to jest da ganc nova). Od petstodinarke iz 1970.
Nikola Tesla se do danas našao na čak šest novčanica čija realna vrednost uglavnom minimalana. Aktuelni Tesla na novčanici od 100 dinara iz 2006. sa potpisom Radovana Jelašića vredi manje od jednog evra, onaj na prvoj Avramovoj papirnoj petodinarki iz 1994. vredeo je pet maraka.
Srpski dinar bio je najvredniji u svojoj istoriji potkraj 19. veka, kada je 100 srpskih dinara bilo naplativo u zlatu, za šta je garantovala Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, a za tu novčanicu moglo je da se kupi četiri para volova. Danas za 100 dinara može da se kupi nešto manje od 250 grama junećeg mesa.