Kako preživeti krizu (4): Razgovor dukatima

Ni Stari Mitke ne bi mogao da ožali svoj karasevdsah da nije bilo kese sa dukatima da podeli sviračima. U tursko vreme čorbadžije, kako su se nazivali vranjski bogataši, dobro su znali su snagu i moć dukata.

Familija Srbinci

 

- Posedovanje zlata određivalo je ekonomsku moć svakog pojedinca. To se videlo u prvim većim naseljavanjima bogatih pojedinaca hrišćana, Srba i Cincara sa Kosmeta, Zapadne Makedonije i severne Crne Gore. Uglavnom se bežalo zbog krvne osvete od Turaka ili Arbanasa, ali to mesne Turke, paše i age u Vranju nije zanimalo. Njih se jedino ticalo da li su doseljenici bogati i koliko će oni imati ćara. Najpoznatije vranjske stare porodice poput Cupara, Pogačarevića, Srbinaca, Vlajinaca, Goločevaca, Marganaca, Kalimanca, prvo su svoje pozicije kupovali zlatnim medžedijama (stari turski novac), pa potom austrijskim dukatima, kod mesnih paša. 

Devojka s dublom oko vrata

Da bi se kupio plac u varoši, gradila kuća, kupio ili gradio dućan moralo se otići kod paše i obaviti razgovor u četiri oka. Potom su uvećavali imanja: njive, voćnjake, vinograde, vodenice i broj čivčija (kmetova u vlasništvu) i tako sticali status i ekonomsku moć, koja je čak i u Stambolu izazivala divljenje i poštovanje - priča Milorad.

Ratovi nisu nikad mimoilazili Srbiju. Oni koji su imali ćup sa zlatom skrivenim u nekom zidu ili dubokom podrumu imali su velike šanse da dočekaju slobodu.

- Za vreme rata za oslobođenje Vranja od Turaka, 1878. godine, viđeni Vranjanaci su se sklanjali iz varoši na svoja imanja. Sa sobom su odnosili samo sanduke i ćupove sa dukatima. Ostalo je bilo prepušteno pljačkanju Arnautima koji su bili na strani Turaka. Nakon oslobođenja kupovala su se imanja i kuće od Turaka koji su napustili varoš. Isplata je bila u zlatu, a cenu je određivao pobednik. Za malo dukata dolazilo se do pravog bogatstva. Tada su se preko noći obogaćivale sitnotrgovačke i zanatlijske, ali zlatom osigurane familije - navodi Milorad.