Kako preživeti krizu (1): Zlatna groznica na bankomatima
Od dana pronalaska prvog sjajnog grumena u praistoriji, opčinjenost zlatom ne jenjava, a ovaj plemeniti metal pripada najstarijoj vrsti metala koje su ljudi preradili. Danas, u vreme velike ekonomske krize, priča o zlatu je veoma aktuelna jer njegova cena stalno raste.
Tako je jedna unca zlata (31,1 gram) 2004. godine koštala 400 evra, a krajem prošle 1.900 evra, da bi postepeno padala i trenutno je 1.636 evra. Analitičari procenjuju da će već početkom 2013. godine unca zlata koštati više od 2.000 evra. Zlatna groznica na globalnom nivou donela je i jednu novinu.
Kopače zlata zamenili su japiji u odelima koji ubace novčanice u bankomat, a zauzvrat im izleti - zlatna poluga. U Kini, Americi, Nemačkoj, Saudijskoj Arabiji, Indiji ovakvi bankomati su uobičajena pojava. Indijci, koji su tradicionalno bili među najvećim kupcima zlata, ali su na prvom mestu bogati Kinezi. Onima s manje novca na raspolaganju su bankomati sa zlatom sa više od 300 oblika, od poluga teških 10 grama do novčića.
Osim straha od inflacije, vetar u leđa je pre dve godine dao rastu cene zlata dao i predsednik Svetske banke Robert Zoellick. On je pozvao zemlje članice G20 da vrate zlatni standard u globalni monetarni sistem, koji bi bio polazište za kurs svetskih valuta. Ko je pre šest godina oročio 13.000 evra zaradio je prošle godine oko 2.500, a ko je za iste pare kupio kilogram dragocenog metala zaradio je 20.000 evra. Štednja u zlatu pokazala se skoro 10 puta isplativija od štednje u evrima ili nekoj drugoj valuti.
U Srbiji nije moguće kupiti zlato ni na berzi, a kamoli u bankomatu. Bogatima preostaju samo zlatare ili da kupe deonice fondova koji se bave trgovinom zlata na berzi. Najcenjeniji su zlatnici Franca Jozefa, ali ima dosta kopija, pa stručnjaci ističu da original može da se savija, a falš ne može. Ono što u Srbiji danas jedino cveta jeste šverc zlata. Najveći krijumčari su Turci, a sve više ima Makedonaca i Albanaca sa Kosova i Metohije. Šverceri nabavljaju zlato u Turskoj za 23 do 25 evra po gramu, a njegova cena u zlatarama u zapadnoevropskim zemljama dostiže i 50 evra po gramu.
- Ne postoji nikakav drugi način da se pronađu šverceri osim provere putnika na granici. Kako prepoznati švercera u autobusu punom putnika? Međutim, od velike pomoći su nam dojave, kako građana tako i kolega iz okolnih zemalja, pa odvajamo i detaljno pretresamo sumnjive putnike - kažu u policiji.
x Zlato je zaokupilo pažnju ljudi pre bakra i gvožđa. Prvi novac na svetu bio je u obliku zlatnih kovanica još 700 godina pre nove ere. Najstariji dokazi o korišćenju zlata potiču sa teritorije nekadašnje prednje Azije iz perioda od oko 6000 godina p.n.e. Iz Evrope potiču prva nalazišta obrađenog zlata iz 5. veka p.n.e. u bugarskoj Varni. Grobnice egipatskih faraona obilovale su zlatnim predmetima.
Za najstarije države Bliskog istoka zlato je bilo jedan od motiva održavanja trgovačkih puteva i direktno teritorijalno proširenje. Kao glavno sredstvo za plaćanje u Vavilonu su se koristile bakar i srebro - zlato je bilo previše dragoceno i skupo. U novijoj istoriji zlatna groznica se odigrala u Kaliforniji 1849. godine. Čuvena zlatna groznica na Klondajci u Jukonu odigrala se 1896-1900. godine.
Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je na 58. mestu po zalihama zlata (14,3 tone), saopštio je Ilirika gold investicioni fond. Saša Đogović, istraživač Instituta za tržišna istraživanja, kaže da je postojanje rezervi u zlatu svakako veliki plus za svaku državu, ali da je malo preterano očekivati da u zemlji u kojoj većina građana živi veoma loše da ljudi kupuju zlatne poluge.
Po istraživanju koje je ove godine sprovela japanska banka Nomura, zlato i američki dolar biće najpoželjnija investicija u 2012. godini. Od ukupno 164 ispitana investitora, skoro 20 odsto se opredelilo za zlato, a za američki dolar se odlučilo 40 odsto ispitanih.
