Žrtve srpskog zdravstva (1): Bogovi sa skalpelom
U Srbiji su poslednjih godina mogu čuti crni vicevi - dabogda dopao srpske bolnice i dabogda te lečio bolonjac. Građani prepušteni krizi, nezaposlenosti, opštoj ravnodušnosti sve češće se vraćaju čuvenoj bapskoj krilatici - samo da me zdravlje posluži.
Jer ko izgubi zdravlje, vrlo lako izgubi i život, a za to najčešće niko ne odgovara, jer u Srbiji lekar ima status boga. Mnogobrojni slučajevi smrtnih ishoda tokom lečenja obolelih godinama pune novine. Iznova se pokreće pitanje otkrivanja lekarskih grešaka jer se sve više sumnja u propust lekara. Pred sudovima sporovi zbog lekarskih grešaka traju godinama, a presude su retke. Presuda Apelacionog suda u Beogradu da je država Srbija odgovorna zbog greške doktora sa Vojnomedicinske akademije i obavezana da pacijentu, koji je posle operacije krvnih sudova na nozi ostao bez bubrega, isplati 1,2 miliona dinara sa kamatom - zasad je na nivou incidenta.
Natalija Arsić
Tragična smrt 23-godišnje trudnice Natalije Arsić iz Ribara kod Jagodine, koja je nedavno preminula u kragujevačkom KBC-u, a čija porodica za fatalan ishod krivi lekare, podsetila je na brojne nerešene sporove koje rodbina preminulih pacijenata vodi pred sudovima zbog sumnji u nesavesno lečenje. Javnost se tako iznova prisetila tragedije trogodišnje Anje Grahovac, koja je umrla posle operacije katarakte u privatnoj klinici Perfekta 4. juna 2007. Nesreća Jelice Radović, 19-godišnje devojke koja je preminula 2006. posle operacije čukljeva u privatnoj klinici Decedra,šokirala je Srbiju. U porodilištima umiru zdrave bebe i porodilje, kod kojih se u utrobama zaboravljaju gaze i žice, u operacionim salama gube zdrave noge i testisi, a lekari i dalje uspevaju da zadrže poziciju nedodirljivih. Zaštićeni pravnim začkoljicama, međusobnom solidarnošću i činjenicom da malo ko želi da im se zamera, veoma retko odgovaraju za greške koju su načinili.
Dalibor Havlek
Četrnaestogodišnji Dalibor Havlek iz Rume preminuo je 15. februara 2008. godine na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu, posle mesec i po dana provedenih u komi, u koju je upao posle urađene gastroskopije. Tokom pregleda dečak je dobio napad i počeo da se trese. Lekari nisu prekinuli pregled iako je majka to zahtevala. Tek kad je dobio drugi napad, Dalibora su preneli na intenzivnu negu. Tek tad je ustanovljeno da su dečaku pukle alveole na oba plućna krila i da je zbog nedostatka kiseonika došlo do teškog oštećenja mozga. Ubrzo su počele da otkazuju vitalne funkcije i dečak je preminuo.
- Moje dete se tog dana pre dolaska u bolnicu smejalo, trčalo, igralo... Dovela sam ga zbog laganog bola u želucu, a odnela sam leš - rekla je tada očajna majka.
Zoran Novaković
Slučaj 25-godišnjeg Zorana Novakovića iz Beograda, koji je pre skoro devet godina preminuo zbog komplikacija zapaljenja zuba, stigao je čak i do Komiteta UN za ljudska prava. Ovaj mladić, preminuo je 30. marta 2003. godine posle nedelju dana lečenja na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju. Tužilaštvo je nekoliko godina kasnije podiglo optužnicu protiv nekoliko lekara, ali su majka i sestra insistirale na tvrdnji da se na njoj ne nalaze imena svih odgovornih. Tek je Apelacioni sud naložio da se pokrene istraga protiv načelnika maksilofacijalne hirurgije i šefa stacionara.
Bogdanka Dukić
Posle 22 godine povlačenja po inđijskim sudovima, porodica Bogdanke Dukić, 25-godišnje žene koja je pre više od dve decenije umrla prilikom porođaja, dobila je presudu protiv doma zdravlja "Dr Milorad - Mika Pavlović". Tek je Viši sud u Sremskoj Mitrovici presudio u korist porodice nesrećne mlade žene.
Osiguranje od Lekarske komore Srbije
Lekarska komora Srbije je osigurala od marta 2011. do marta 2012. sve lekare s licencom u Srbiji od profesionalne odgovornosti. To je o svom trošku platila Komora, koja je samofinansirajuća institucija i izdržava se od članarina, upisnina i nadoknada za licencu.
Tužbe na rad lekara - godišnje* Nemačka - 40.000 (82 miliona stanovnika) * Hrvatska - 1.600 (4,3 miliona stanovnika) * Srbija - 2.500 (7,1 miliona stanovnika) |
- To nije osiguranje od lekarske greške, jer se ona dokazuje pred krivičnim sudovima. Lekarska greška obuhvata tri elementa: činjenje ili nečinjenje lekara, koje nesumnjivo dovodi do oštećenja zdravlja ili smrti pacijenta, a na krivičnim sudovima to se mora veštačenjem nepobitno dokazati. Lekarska komora Srbije je raspisala novi tender za sledeću godinu za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara - kaže za "Vesti" prim. dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije. - Sume za odštetu se kreću od 200 evra do 10.000 evra. Teoretski po jednom lekaru mogu da se isplate štete do 12.000 evra, dok pojedinačna šteta ne prelazi 10.000 evra.
Kako to rade drugi?
Iskustva u regionu pokazuju da se lekari osiguravaju od profesionalne odgovornosti lično ili to čini poslodavac. Veće premije plaćaju hiruzi, ginekolozi, anesteziolozi. Skandinavske zemlje i Francuska imaju tzv. no fault osiguranje, u kojem učestvuje država. U Americi su rađene statistike po kojima lekar hirurg, koji ima 50 godina, u karijeri prosečno dobije bar dve tužbe za nadoknadu štete.
- U Srbiji nema registra lekarskih grešaka, ali i u Nemačkoj je on napravljen tek 1979. Inače, oduzeli smo dosad jednu licencu zbog pravosnažno dokazanog teškog dela protiv zdravlja ljudi posle sudskog spora koji je trajao 12 godina. Osam kolega ima prvostepene presude, ali Lekarska komora Srbije reaguje samo po dobijanju pravosnažnih presuda - kaže prim. dr Radosavljević.
U susednoj Hrvatskoj se sada vodi gotovo 640 sudskih sporova zbog loših medicinskih ishoda, podaci su Hrvatske liječničke komore. Hrvatsko udruženje za zaštitu prava pacijenata godišnje primi više od 1.000 pritužbi ogorčenih pacijenata koji se žale na loše postupanje lekara, bahatost, prostačenje, pa čak i na pijanstvo u radno vreme. Žrtve lekarskih grešaka postaju žrtve iscrpljujućih sudskih postupaka. Slična situacija je i u Bosni i Hercegovini, gde porodice umrlih zbog lekarskih grešaka i po čitavu deceniju provedu na sudu.
