Lekarska greška teško dokaziva na sudu
Da li je lekarska greška uzrok smrti bebe, koja je 29. jula preminula na porođaju Branislave Branković u beogradskoj Ginekološko-akušerskoj klinici Narodni front, biće poznato za nekoliko dana. Na ovom slučaju trenutno rade i policija i tužilaštvo, a odluka o krivičnim prijavama biće doneta kada budu prikupljene sve informacije o nesreći.
Prema nezvaničnim informacijama, kontrola u GAK-u Narodni front utvrdila je da je beba preminula zbog propusta lekara, odnosno da postoje propusti dežurnih lekara u praćenju blizanačke trudnoće. Takav nalaz unutrašnje kontrole potvrđen je i u izveštaju spoljnog inspekcijskog nadzora.
Direktorka Lekarske komore dr Tatjana Radosavljević za "Vesti" kaže da u Srbiji ne postoje protokoli lečenja, pa se u ovakvim slučajevima pravda na sudu teško dokazuje. Prema njenim rečima angažuju se veštaci i svedoci, tako da sudski procesi znaju da traju čak dvadeset i više godina.
- Suđenje dugo traje jer kod nas ne postoje protokoli lečenja, već se sve bazira na svedočenjima veštaka. Istovremeno, rodbina može da se obrati Sudu časti Lekarske komore za utvrđivanje pravde. Mi očekujemo da u slučaju ove bebe kod nas stigne izveštaj stručnog nadzora, ali tek za nekoliko nedelja. Kada sud dokaže krivicu lekara po zakonu mu se oduzima licenca za rad. Ovaj slučaj pokazuje da je neophodno da hitno promenimo zakon - objašnjava dr Radosavljević.
Nesavesno lečenje je krivično delo za koje preti kazna zatvora od tri meseca do tri godine. U najtežim slučajevima kada pacijent izgubi život ili pretrpi teško telesno oštećenje, prema Krivičnom zakoniku zaprećena kazna može biti čak 12 godina zatvora. Bez obzira na visoke kazne, odgovornost lekara za propuste u radu veoma se teško dokazuju, tako da većina kazni važi za mrtvo slovo na papiru. U prethodnih 20 godina zbog smrti pacijenta samo je nekoliko lekara ostalo bez licence za rad.
