Za smrt bebe do 12 godina zatvora
Velika tragedija koja se nedavno desila u bolnici GAK “Narodni front”, kada je jedna beba blizanac preminula, a druga jedva preživela, pokrenula je polemiku o mogućim posledicama i kaznama koje prete lekarima, ukoliko se utvrdi da je njihovom greškom pacijent preminuo.
Dan posle smrti bebe, direktor Narodnog fronta Dušan Stanojević ocenio je da doktorka nije odgovorna za smrt bebe.
Za nesavesnost od 2 do 12 godinaPrema Krivičnom zakonu, zdravstvenom radniku koji počini krivično delo nesavesnog lečenja, preti zatvorska kazna od tri meseca do tri godine. Ako je pacijent zbog medicinske greške teško telesno oštećen ili mu je zdravlje teško narušeno, za nesavesnog lekara predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora, odnosno od dve do 12 godina ako zbog njegove greške pacijent umre. Medicinski radnik koji na sudu dokaže da nije bio svestan da čini grešku ili da je znao da ne poštuje proceduru, ali je bio ubeđen da ni do kakvih štetnih posledica neće doći (za oba ova slučaja kaže se da je krivično delo počinjeno iz nehata), biće kažnjen mnogo blaže: preti mu novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Ako je pacijentu u ovom slučaju teško narušeno zdravlje, kazna može biti do tri godine, a u slučaju smrti do osam godina zatvora.
Direktor Narodnog fronta Dušan Spasojević nije se javljao na pozive Telegrafa. Doktorka Zagorka Milanović je samo kratko poručila novinarima: “Doviđenja, prijatno“. Kako Telegraf.rs saznaje, druga beba, kojoj su se lekari u prvi mah borili za život, sada veoma dobro napreduje. |
Samo nekoliko dana kasnije, lekarka Zagorka Milanović odbacila je bilo kakvu krivicu u vezi sa ovim slučajem, poručivši da su potpuno besmislene tvrdnje da ona nekog nije htela da porodi na dežurstvu.
Nesavesno i nestručno postupanja zdravstvenih radnika prema pacijentima, poznatije kao lekarske (medicinske) greške, nisu retkost u Srbiji. Reč je istovremeno o krivičnom delu nesavesnog lečenja, za koje je predviđena zatvorska kazna i o kršenju zdravstvenih propisa i etičkih kodeksa medicinskih radnika, zbog čega bi trebalo da zdravstveni radnik privremeno ili trajno ostane bez dozvole za rad.
Za krivično delo nesavesnog lečenja najčešće su odgovorni lekari, ali mogu odgovarati i drugi zdravstveni radnici.
Advokat Sava Anđelković kaže za Telegraf da u slučaju da dođe do nestručnog rada lekara, bolnica u kojoj radi ili strukovno udruženje pokreće disciplinski postupak tokom kojeg se utvrđuje da li je bilo propusta.
- Jedna od kazni je umanjenje plate, zatim suspenzija s posla na određeno vreme ili potpuna suspenzija – kaže Anđelković.
Međutim, veoma je važno praviti razliku između medicinske greške, odnosno nesavesnog i nestručnog lečenja i neželjenog ishoda lečenja.
Medicinska greška, pre svega, može nastati kada zdravstveni radnik pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere, odnosno nesavesno postupi.
Na primer, lekarska greška postoji ako je svima jasno da se radi o kožnom oboljenju koje se leči mašću, a lekar, suprotno pravilima struke, iskoristi sklapel da “otvori” pacijenta.
S druge strane, kod neželjenog ishoda lečenja šteta nije nastupila kao posledica nedostatka veštine i znanja lekara, već zbog objektivnih okolnosti. Na primer, smrt neizlečivo bolesnog pacijenta jeste neželjeni ishod lečenja.
