Ispovest Stanka Subotića (4): Presudili mi pre suđenja

Tvrdeći da su ljudi u srpskom pravosuđu puki poslušnici kriminalnih krugova, Stanko Subotić kaže da ga je na Interpolovu poternicu stavio sam predsednik Srbije Boris Tadić, u dosluhu sa bivšim premijerom i predsednikom Demokratske stranke Srbije Vojislavom Koštunicom.

Žrtva političkog procesa: Stanko Subotić ima više od 50 stranica dokaza da je srpski sud neprekidno kršio zakone dok mu je sudio u odsustvu

To je bila optužba za pranje novca za braću Šarić, navodne narkobosove?

- Da.

Poznajete li braću Šarić?

- Poznajem obojicu i upoznao sam ih kao poslovne ljude.

Upoznao sam ih u elitnim krugovima Srbije. Sin najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića upoznao me je sa njima. Bili su u poslovnim vezama s njegovim ocem i ostalim najuticajnijim ljudima u poslovnim i političkim krugovima u Srbiji.

Ubistvo za izvoz

Kad je ta priča krenula, jeste li se bojali da će i vas ubiti?
- Na samom početku kampanje ne. Mislio sam da su u pitanju korumpirani novinari i kriminalci poput Kneževića, ali sam, ubrzo doznavši o kakvim se nemilosrdnim ljudima radi, naravno, postao zabrinut. Kad vas proganjaju oni koji su izazvali i vodili ove krvave ratove na Balkanu, naravno da ste zabrinuti i za svoj život, ali pre svega za živote svoje porodice. Mislim da me je život u Švajcarskoj najviše spasao.

Kad je ubijen Ivo Pukanić, vas su izvukli kao asa iz rukava i uprli prstom u vas kao u naručitelja ubistva?
- I to brže nego što je obavljena istraga. Kao u lošem stripu! Bilo je odmah očigledno da neko želi da Pukaničevu brutalnu smrt iskoristi za nastavak političkih obračuna po regiji, ali i da to ubistvo pošto-poto "izveze" iz Hrvatske. Sve što se od tada

ZAPOČEO HAJKU: Ivo Pukanić prvi vlasnik "Nacionala"

zbivalo u vezi s tim pokazuje da se nekome jako žurilo da to sve što pre zataška. Pozivanje za nekakvog ključnog svedoka Ratka Kneževića, s kojim Pukanić poslednje dve godine života nije ni razgovarao, skrivanje sadržaja Pukanićevog sefa, neistraživanje o prodaji "Nacionala" i novcu koji je Pukanić dobio, nezainteresovanost za njegove poslovne poduhvate po regiji, poput onoga o kupovini hotela Jugoslavija u Beogradu, neprihvatanje izjava njegovih bliskih saradnika poput Jasne Babić gde treba tražiti motive, samo potvrđuju ove sumnje. Zamislite tu logiku i policijsku inventivnost, koja za motiv vidi pisanje "Nacionala" od pre deset godina, a hiljade tekstova kojima se Pukanić obračunavao sa ljudima po Hrvatskoj koji su napisani nakon toga - nisu zanimljivi. Činjenice su da je "Nacional" u jednom trenutku postao medijska batina i sredstvo za reketiranje pojedinaca i preduzeća, i to svako u Hrvatskoj zna. To je bio glasnik dela hrvatske mafije i to je takođe činjenica. Mislim da su upravo to razlozi zbog kojih se ovo ubistvo htelo "izvesti" iz Hrvatske.

Nedavno ste rekli da naručioce treba tražiti u Zagrebu.

- Naravno, a gde drugde? On je živeo i radio u Zagrebu. Uticaj koji je imao i veze bili su u Hrvatskoj. Tu je bio intiman s premijerima, tužiocima, ministrima, tajkunima, kriminalcima, ratnim zločincima. Tu se i zamerio najvećem broju ljudi, mnogima vrlo opasnima i moćnima. Ja sam pokušao da se njim obračunam preko sudova i tužbi koje sam protiv njega podnosio. Nažalost, ni vaše pravosuđe nije samostalno i

nezavisno. Ja nisam imao nikakve dodirne tačke sa Hrvatskom, osim državljanstva koje sam legalno dobio preko supruge i legalno i vratio kada hrvatska država nije htela da se izjasni o načinu na koji sam ga dobio. Puno ljudi je trebalo da bude ispitano, a nikad nisu ispitani. Pre svega njegove kolege iz "Nacionala" koji su i puštali ove laži, kao i onu da sam ja vlasnik "Nacionala".

Nakon ovog intervjua ta će teorija sigurno oživeti.
- Mislim da je besmisleno širiti tu laž i dalje i da to čak i oni uviđaju. Danas je vlasništvo jednostavno proveriti. Ako su moji advokati nakon tih napisa o mojoj povezanosti s "Nacionalom" to saznali za dva dana, država Hrvatska ili bivše Pukanićeve kolege to mogu da saznaju za dan. Ali oni tačno znaju ko je vlasnik i to su uvek znali. Puštanje tih laži bilo je usluga "prijateljima" iz Beograda da preko medija podgrejavaju priču o mojim vezama s duvanskom mafijom. Njima je to služilo kao pritisak na javnost i sud da me moraju osuditi, jer bez obzira na to što nema dokaza, "pobogu, toliko se o tome priča i piše". I odmah su tu laž javno izneli dežurni džokeji Tadićevog kabineta Ratko Knežević i (novinar) Denis Kuljiš.

Imate li kakvih informacija o tome?

- Već sam vam rekao da sam ja saznao ko je vlasnik "Nacionala, a znam da to znaju i svi koji bi trebalo da znaju u Hrvatskoj i Srbiji.

Nedavno ste rekli da bi bilo monstruozno da ste vi vlasnik "Nacionala".
- Pa naravno! Nakon svega što mi se dogodilo od tog lista, da mi je neko "Nacional" dao besplatno, ne bih ga uzeo.

Falsifikovani dokazi

Osuđeni ste u Beogradu na novčanu kaznu. Znači li to da sutra, dođete li u Beograd, ne biste završili u zatvoru?
- Ne samo novčanu, osuđen sam i na kaznu zatvora. Upravo ovih dana moji

advokati predaju žalbu i u njoj ima više od 50 stranica dokaza o flagrantnom kršenju svih mogućih zakona. To je bio apsolutno politički instruiran proces, vođen na silu i bez dokaza. Sudili su mi pet godina po zakonu o organizovanom kriminalu, na osnovu toga zamrznuli imovinu, raspisali poternicu a u presudi priznali da to nije bio proces ni protiv kakvog organizovanog kriminala. Presudu su doneli na osnovu falsifikovanih fotokopija, što po zakonima nije dopušteno. Nudio sam pet miliona evra da dođem i branim se na sudu sa slobode, nisu prihvatili. Nisu me hteli u Srbiji, samo su hteli da mi preotmu imovinu i preduzeća. To su i učinili. Sudija Milena Rašić poznanicima advokatima savetovala je da se ne uključuju u taj proces još na samom početku, jer ona mora da donese osuđujuću presudu.

Dakle, vi danas ne možete da izađete iz Švajcarske?
- Mogu! U sve one zemlje koje ne priznaju to kazneno delo, zloupotrebe službenog položaja u privatnom preduzeću. A takvih ima puno.