Tamna strana privatizacije (3): Privatna policijska stanica

U Nemačkoj je klatno privatizacije vrhunac svog 25-godišnjeg kretanja dostiglo u vreme vladavine Helmuta Kola i Gerharda Šredera. Bilo je to vreme nekontrolisane privatizacije, trend koji je poverenje dao tržištu na uštrb države, s uverenjem da je sve što država radi skuplje.

Savezni nivo, pokrajine i komune prodavale su svoje udele u velikim firmama da bi napunile budžete. Sve što je do tada važilo za neprikosnovenu državnu imovinu (otpadne vode, saobraćaj, pijaća voda, odnošenje đubreta, stambena preduzeća, nuklearke, pa čak i štampanje novca) preneto je na privatne firme. Kad se delimično privatizovala državna železnica, klatno promena se zaustavilo.

Reč privatizacija je u nemačkoj politici dugo važila kao čarobna, a onaj ko je nju koristio nije morao to da obrazloži.

Primer je ukidanje monopola na osiguranje zgrada 1992. Pre toga je država skoro 200 godina imala monopol na osiguranje koje je bilo jeftino (premija je iznosila 31 cent za 1.000 evra osigurane vrednosti). Posle privatizacije ovog sektora iznos se udvostručio na 60 centi, potpuno suprotno od onog što je Kolova vlada najavljivala - da će konkurencija među privatnicima oboriti cene.

Uz to, osiguranje protiv poplava privatnici su ukinuli kao preskupo jer im je rizik bio prevelik, iako je u vreme dok je osiguranje bilo državno to bila uobičajena stavka ugovora.

Proučavajući upravo ovaj slučaj, profesor Tomas fon Ungern-Šternberg iz Lozane došao je do zaključka da se tvrdnja EU da je "ukidanje državnog monopola u sferi osiguranja u interesu korisnika" nije pokazala kao tačna. Primer su katastrofalne privatizacije, kao u francuskom Grenoblu ili u Engleskoj. Na primeru Grenobla, gde je privatizovan vodovod, vidi se kako je bez dovoljno kontrole u ovim poslovima uvek moguć kriminal i potkupljivanje.

Tamo je lokalna uprava vodovod dala na upravljanje privatnoj firmi, koja je povećala cenu vode i izazvala građanske proteste. Na kraju su bivši gradonačelnik Grenobla Alen Karinjon (u vreme suđenja ministar za komunikacije u francuskoj vladi) i direktor privatne firme zbog mutnih poslova oko privatizacije osuđeni na četiri godine zatvora. Vlasništvo nad vodovodom je opet preuzeo grad.

Za stanovnike gradića Bari pored Mančestera vladajuća Konzervativna partija odlučila je u martu prošle godine da sve javne službe mogu da dobiju vlasnike - uključujući odvoz đubreta, staračke domove, parkinge i škole, čak i savetovališta za narkomane.

Osnovana je radna grupa koja je razmatrala ponude komercijalnih firmi da ustanovi

da li su povoljnije nego da dotični posao komuna obavlja sama. U međuvremenu su konzervativci u Bariju izgubili izbore, ali nove vlasti nisu odustale od privatizacije i štednje - gradski izviđači moraju privatnom vlasniku da plaćaju 25 funti mesečno da bi mogli da vežbaju u lokalnom parku.

"Tržišna orijentacija" je već duboko u javnom transportu i saobraćaju, sudstvu, obrazovanju i zdravstvu. U Engleskoj sedam odsto učenika pohađa privatne škole, dok 14 odsto zatvorenika sedi u privatnim zatvorima. U Velikoj Britaniji, koja je još od vremena Margaret Tačer predvodnik privatizacije, nisu nedodirljivi čak ni sektori kao što su vojska i policija. U Linkonšajru, piše "Gardijan", policija je potpisala ugovor vredan 200 miliona funti s firmom G4S, koja će preuzeti polovinu zaposlenih civila, a treba da preuzme i jednu čitavu policijsku stanicu.

Nakon što je ministarstvo unutrašnjih poslova smanjilo izdatke za personal, ozbiljno se razmišlja da se angažuju privatne firme za obezbeđenje gradskih ulica. Jedini uslov jeste da ponuđači dokažu da će biti jeftiniji od sadašnje policije.

Pritisci da se zaustavi ovakva anoreksija države sve su jači. Veliki otpori pri reformi sistema zdravstvene zaštite naterali su vladu Dejvida Kamerona da zasad napravi pauzu za razmišljanje.