Tamna strana privatizacije (1): Radnici na ulici, država u bankrotu

Prvo je Srbija 20 godina rasprodavala skoro budzašto fabrike i poljoprivredne gigante, a kad su načisto propali, počela je da ih kupuje ponovo i sve je palo na grbaču naroda.

Država Srbija je ponovo gazda smederevske železare. Vlasnici američke kompanije Ju-Es stil su posle kraćeg pregovaranja sa predstavnicima Vlade pristali na ponudu države i odrekli se vlasništva nad smederevskom fabrikom čelika za jedan dolar.

Međutim, društvena svojina u Srbiji još nije ispraćena u istoriju, iako je zakonski rok bio daleki 31. decembar 2008. godine. Država i dalje na prodaju nudi više od 400 preduzeća i čak se vraća kao gazda u kompanije koje je ranije prodala. Tako sada država topi bakar jer je pod svoje uzela RTB Bor, proizvodi staklo u Paraćinu, sirćetnu kiselinu u Kikindi, bavi se poljoprivredom u PKB-u...

Država je morala da oživi 13 od ukupno 15 poljoprivrednih preduzeća, koja su novopečeni kapitalisti kupili, pa upropastili. Reč je o akcionarskim društvima: Bačka iz Sivca, Agrobačka iz Bača, 7. juli iz Siriga, Jadran iz Nove Gajdobre, Mladi borac iz Male Bosne, Omoljica, Vojvodina iz Starčeva, Bratstvo-jedinstvo iz Neuzine, Seme Tamiš iz Pančeva, "Dragan Marković" iz Obrenovca i PIK Zemun.

Posle privatizacionog horora, u ovih 13 preduzeća ostalo je 877 zaposlenih, 11.000 hektara obradive zemlje u vlasništvu i 8.500 u zakupu, s farmama za 60.000 svinja i 3.000 goveda, silosima s kapacitetom od 105.000 tona, sistemima za navodnjavanje na 3.500 hektara i drugom opremom.

Još je svež primer italijanske modne kuće Beneton koja je kupila niški Niteks po početnoj ceni od nešto više od tri miliona evra. Ali, i tu je država umešala svoje prste i na izvestan način učestvuje u gazdovanju, jer je ceo projekat podržala sa 9.000 evra po zaposlenom radniku. Kolika je ta suma vidi iz namere Benetona koji planira da u naredne četiri godine zaposli 2.700 ljudi. A sav novac za projekat uzet je iz budžeta što znači da će osiromašeni građani Srbije platiti ceh.

Na raspisivanje tendera čeka Jugoslovensko rečno brodarstvo, Jat, hoteli Slavija, Lasta, Jumko, Jat tehnika, dok na raspisivanje aukcije čeka rakovička fabrika 21. maj, Mašinska industrija Niš... U Agenciji za privatizaciju kažu da kupce traže i oni i Ministarstvo ekonomije.

- Bilo bi neozbiljno da pet puta oglašavamo prodaju a da se niko ne javlja. Čekamo da se pojavi investitor, pa da raspišemo tender ili aukciju jer prodaje direktnom pogodbom nema - tvrde u Agenciji za privatizaciju.

Ekonomista Mlađen Kovačević kaže da su prvo prodata profitabilna preduzeća, a da se sada nudi samo ono što niko neće.

- Preduzeća koja godinama ne mogu da se prodaju trebalo bi da se prodaju kao imovina. Neka od neprodatih imaju vrednu imovinu, a neke delove preduzeća kupili bi oni za koje ta imovina ima vrednost. Međutim, kod mnogih je imovina razvučena i pitanje je šta je od nje ostalo - kaže Kovačević.

Danijel Cvjetićanin kaže da su naši političari pogrešno mislili da će strani investitori navaliti da ulažu u Srbiju, a to se dogodilo samo s najprofitabilnijim firmama, ali i tu je država grešila.

- Zar bi sada u Srbiju došao korejski ili japanski proizvođač automobila ako zna da država subvencijama pomaže Fijat? Gde je tu konkurencija? Onda se svi čudimo zbog čega strani investitori odlaze i napuštaju firme, koje onda padaju na grbaču naroda - kaže Cvjetićanin.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, kaže da su neke od privatizacija bile rezultat isključivo političkih odluka. Zato sada država dolazi u situaciju da mora da kupuje nešto što je ranije prodala.

- Država je prvo prodala železaru Amerikancima i to je bila čisto politička odluka. Postojala je želja da američka firma investira u Srbiju jer bilo je i drugih zainteresovanih kupaca - ističe Pavlović.

- Sada su se Amerikanci povukli, stanje na svetskom tržištu veoma je nepovoljno, tako da je država preuzela železaru i to je opet politička odluka pred izbore. Amerikanci su pravili godišnji gubitak od 100 miliona evra, ali niko ne zna koliki će država praviti gubitak. Pa koliko košta isplata radnika, a nema realnih uslova da železara počne da zarađuje - ističe bivši direktor Agencije za privatizaciju.

Stručnjaci podsećaju da su problemi nastali i zbog toga jer smo u privatizaciju ušli bez prethodno utvrđenog prava vlasništva i korišćenja zemljišta, pa su fabrike često kupovane zbog zemljišta, a ne nastavka proizvodnje. Za poslednjih 20 godina u Srbiji je ostalo bez posla oko 300.000 zaposlenih u društvenim preduzećima. Ugovori su poništeni u 644 preduzeća. Nakon što je iz njih bivši vlasnik sumnjivog porekla iscedio sve što je mogao, radnici u praznim halama, bez posla, para, poslovnih partnera i budućnosti vraćeni su pod okrilje države.

Prema procenama sindikalnih organizacija, tek 15 odsto privatizacije u BiH uspešno je okončano. Svakog dana više od 100 radnika izgubi posao, a više desetina preduzeća je pod stečajem ili u štrajku. Privredu nije uništio sam rat - jedan od najvažnijih uzroka je kriminalna privatizacija. Predratna industrija u BiH važila je za jednu od najjačih u regiji, a danas su mnogi od industrijskih giganata potpuno propali najviše zahvaljujući lošim gazdama.

O razmerima kriminala koji su u Hrvatskom fondu za privatizaciju događao dugi niz godina slikovito govori Izveštaj državne revizije još iz 2007. godine. Predugačka je lista afera čiji se repovi vuku po sudovima još i danas. Privatizaciju turističke firme Sunčani Hvar mediji su nazvali drumskom pljačkom. A najbolje je biti strani ulagač u Hrvatskoj, pišu mediji, jer dobru firmu dobijete skoro badava, onda podignete kredite na svu imovinu, isisate novac na privatne račune, a onda radnicima poručite da se hrane u hotelskoj kuhinji! Pljačka u hrvatskoj privatizaciji, pišu tamošnji mediji, ostvarivala se korišćenjem političkih veza, menadžerskih kredita, rupa u zakonu i ignorisanjem postojećih zakona. Prema nekim procenama, u tim procesima bačeno je više od 15 milijardi evra, koje je neko pokupio.