Kako je kurs pojeo javni dug Srbije
Od kraja 2015. do sada, odnosno kraja septembra ove godine, udeo javnog duga u BDP-u je smanjen za 10 procentnih poena.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izneo je podatak da javni dug Srbije sada iznosi 62,7 odsto BDP, dok je kada je postao premijer iznosio 76,5 odsto.
A to je svega dva odsto kada se izrazi u procentu BDP-a, pošto se procenjuje da će na kraju godine BDP iznositi 37,5 milijardi evra. Kako je dakle moguće da udeo duga u BDP-u padne za 10 odsto, a da taj dug bude samo za dva odsto BDP-a manji?
Za početak, treba reći da je skoro u celosti smanjenje javnog duga (koji sada iznosi 24,1 milijardu evra) za 800 miliona evra posledica promene deviznih kurseva odnosno jačanja evra prema dolaru i jačanja dinara prema obe ove valute.
Pročitajte još:
* Jak dinar - kome odgovara i do kada će taj trend trajati?
* Obratite pažnju: Upozorenje NBS svima koji štede u bankama
* Svetska banka: Srbija lider u Jugoistočnoj Evropi za privlačenje investicija
U poslednjih godinu dana dinar je nominalno ojačao prema evru za četiri odsto i prema dolaru za čak 14,8 odsto. Realno, aprecijacija je još veća s obzirom da je inflacija u Srbiji bila veća nego u EU ili SAD.
Deo smanjenja učešća javnog duga u BDP-u se odnosi na rast BDP-a koji je u 2016. i 2017. (za koju se računa da će biti oko dva odsto) iznosio 4,85 odsto. Ovo je rast BDP-a u dinarima. Međutim, preračunat u evre srpski BDP je od 2015. do kraja ove godine (prema projekciji Ministarstva finansija) povećan za celih 8,3 odsto.
Jačanje dinara prema evru doprinelo je da BDP, koji se inače pravi u dinarima, kada se preračuna u evre, po kursu od 118 dinara za evro ispadne veći nego ranije kada je evro bio 120 ili 122 dinara. Efekat jačanja evra prema dolaru jeste to što se javni dug Srbije, odnosno ona trećina u dolarima, kada se preračuna u evre ispadne manja nego što je bila. Tako je skoro isključivo zaslugom kursnih razlika Srbija ostvarila fantastično smanjenje javnog duga u odnosu na BDP, što je i glavna mera zaduženosti jedne države.
Mlađen Kovačević, član Naučnog društva ekonomista, ističe da je najveći doprinos smanjenju javnog duga upravo dala promena kurseva, a u manjem delu realni rast BDP-a.
- Nominalni iznos javnog duga u dinarima je skoro nepromenjen. Druga stvar je što je potpuno neracionalno da dinar ovoliko jača kada znamo da zemlje u okruženju imaju znatno veći privredni rast i da ekonomija Evropske unije oživljava. Pored toga Srbija godišnje potroši tri odsto BDP-a na otplatu kamata, a oko 14-15 odsto BDP-a na otplatu i glavnice i kamata. Samo po osnovu toga trebalo bi da dinar slabi. Ovakvo kretanje kursa ne može dugo da se održi. Već sledeće godine očekujem mnogo brži rast uvoza od izvoza i slabljenje dinara, a sa tim i promenu javnog duga - ističe Kovačević dodajući da su jačanju dinara najviše doprinele strane direktne investicije.
On smatra da iako je NBS kupila ove godine preko milijardu evra, da je trebalo da znatno više da kupuje da ne dozvoli rast vrednosti dinara. Inače NBS je od početka godine kupila oko 1,3 milijarde evra, a prodala 345 miliona i to sve u prvom tromesečju ove godine.
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ističe da bi vlada trebalo da se bavi budžetskim deficitom kao dominantnim faktorom koji utiče na javni dug, a da udeo javnog duga prema BDP-u može zavarati.
- Prošle godine smo imali jačanje dolara pa po tom osnovu rast javnog duga. Ove godine imamo slabljenje, pa se javni dug smanjuje. Ono na šta država može da utiče je budžet i samo dugogodišnja ravnoteža ili mali deficit do jedan odsto BDP-a može da stvarno smanji javni dug - ocenjuje on.
