Srbija na samrti (3): Izdržavaju nas penzioneri

Davor Tasić ima 34 godine, a sa suprugom Oliverom i ćerkama, trogodišnjom Dorotejom i četvoromesečnom Nikolinom živi privremeno u stanu Oliverinih roditelja. Davor ima stan koji je nasledio od oca, ali zbog nemogućnosti da obezbedi ogrev za zimu morao je sa porodicom da se privremeno iseli.

 - Naše nevolje su što ne radimo jer posla nema. Završio sam srednju školu i Višu trenersku i radim skoro volonterski u mesnom fudbalskom klubu Dinamu. Finansijska situacija u klubu je katastrofalna, kad dobijem na ruke 5.000 dinara, presrećan sam. Stalno mi obećavaju, zbog trenerskog poziva, da ću dobiti stalno zaposlenje, ali za sada sve ostaje u domenu lepih želja. Supruga ima Višu prehrambenu školu, ali posao nikad nije mogla da nađe. Iskreno, da nije roditelja moje supruge i moje majke koji nas izdržavaju ne znam šta bismo radili - kaže Davor.

Njega i Oliveru najviše pogađa što ih u naponu snage, kada mogu da rade, izdržavaju roditelji.

- Da nije njih šta bi sa Dorotejom i bebicom Nikolinom. Za njih dve, za sve potrepštine, mesečno nam je potrebno oko 30.000 dinara. Hiljadu dinara dnevno, po 500 za svako dete, to vam je. Ako se želi da dete ima kvalitetnu hranu, mleko, "pampers", sredstva za higijenu, odeću, obuću... - nabraja Olivera.
 

Roditelji im nisu bogati. Sa malim platama i penzijama jedva sastavljaju kraj sa krajem,

- Prvo, mora sve da se obezbedi za decu, a za nas šta ostane. Štedimo na svemu, bukvalno na svakoj sijalici, na našoj odeći i obući, ne razmećemo se u ničemu. Nemamo novca za odlaske u kafane, kafiće, bioskop, pozorište, ne idemo na letovanja, zimovanja. Živimo skromno da skromnije ne može biti - sleže ramenima Olivera.

Doroteja i Nikolina su ljubimice svih u kući.

- Nameravali smo da imamo i treće dete, ali s obzirom na ovu skupoću i na činjenicu da ne radimo odustajemo od te namere, mada nas Vranjanci pitaju: "Zar nećete da idete za treće, možda će biti muško"? Nismo time opterećeni, već da li ćemo moći da ćerkicama obezbedimo sve što je potrebno za normalno detinjstvo - navodi Davor.
 

Slažu se da u Srbiji treba da se proglasi godina beba, ali da to bude utemeljeno, da ima smisao, a ne deklarativno šetanje Ulicom otvorenog srca sa balonima i sakupljanjem priloga u šeširu.

- Da bi dete, nakon porođaja izveli iz bolnice potrebno je oko 5.000 dinara. Tu je korpa za iznošenje, ćebe i odeća. Naravno, tu ne računamo čašćenje svih koji su se našli pri porođaju. Ako za pampers treba 2.500 mesečno, pa za veštočačko mleko koje se pije do godinu dana starosti 5.000 dinara i da ne nabrajam šta sve još, onda se pitate zašto ste rađali decu, a ne možete da im sve to obezbedite - kaže Olivera.

Davor smatra da je proglašenje godine beba samo fraza, a da je pravo rešenje da država mladim ljudima stvori uslove da se zapošljavaju kako bi sklapali brakove i rađali decu.

- Država treba d aukine i PDV na dečju robu od 18 odsto i da se otvori za svaki bračni par socijalna karta, pa da prema stanju u porodici država pomaže i pospešuje na razne načine povećanje nataliteta - ističe Davor.

Davor i Olivera slažu se u jednom - u državi u kakvoj žive teško da će se nešto konkrentno uraditi i sve će se završiti na političkoj propagandi.