Utorak 5. 11. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
1
Nedelja 29.01.2012.
12:33
N. S. Preradović - Vesti A

Krah poljoprivrede (1): Gladan seljak na evropskom putu

Srbija je da bi se umilila evropskim zvaničnicima 1. februara 2010. jednostrano počela da smanjuje carinske stope na robu iz Unije i time najviše ugrozila sopstvene seljake U nevolji su svi, od uzgajivača povrća i kukuruza do proizvođača mesa, jer su uvozni proizvodi iz godine u godinu sve jeftiniji

Teško vreme za srpske poljoprivredne proizvođače
 

Iako srpskoj poljoprivredi već odavno cveta samo trnje, stručnjaci smatraju da seljake teški dani tek čekaju, pogotovo od 2015. godine kada na snagu stupa potpuna liberalizacija carina poljoprivrednih proizvoda. Situaciju dodatno komplikuje i činjenica da u tom trenutku Srbija neće biti članica EU, pa će se seljaci naći u brisanom prostoru od podosta godina bez evropskih subvencija, jer je jasno da nam je punopravno članstvo u zajednici evropskih naroda na dugom štapu.


Da su teški dani već počeli jasno je jer prema Prelaznom trgovinskom sporazumu sa Evropskom unijom, od Nove godine nastavljena liberalizacija carina za uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Unije. Da podsetimo, Srbija je da bi se umilila evropskim zvaničnicima 1. februara 2010. godine jednostrano počela da smanjuje carinske stope na uvoz robe iz Unije i time najviše ugrozila sopstvene seljake. Srpska poljoprivreda je već doživela veliki udarac zbog primene Prelaznog sporazuma. Već 2010. godine ukinute su carine za 40 odsto evropskih poljoprivrednih proizvoda. Uvozni proizvodi tako iz godine u godinu postaju jeftiniji od domaćih. Problem je šta će se dogoditi sa 778.000 gazdinstava koji proizvode hranu na 5,1 miliona hektara i da li ćemo zarad dobrovoljnog smanjivanja carina na uvoz hrane iz Unije potpuno uništiti srpskog seljaka i realno gledano jedinu profitabilnu industrijsku granu - poljoprivredu.
 

Goran Živkov

Goran Živkov, bivši ministar poljoprivrede, kaže da će liberalizacija carina najviše pogoditi uzgajivače svinja i povrtare.


- Mali proizvođači danas ne osećaju uticaj tržišta jer proizvode samo za sebe i komšiluk. Međutim, ukoliko se na vreme ne prilagode i ukoliko im država ne pomogne, mogli bi da pod uticajem nadolazeće ogromne konkurencije budu zbrisani sa mape postojanja. Liberalizacija će svakako uticati na sve, od proizvođača kukuruza, preko proizvođača mesa, do izvoznika mesnih prerađevina. Pitanje je samo da li u manjoj ili u većoj meri - objašnjava Živkov.
 

Problem srpskih uzgajivača svinja nije od juče, a da Srbija vodi antiagrarnu politiku pokazuje primer iz bliske prošlosti. Naime 2007. godine država nije bila zainteresovana što su seljaci nudili tovljenike za manje od pola evra po kilogramu žive mere. Niko nije hteo svinje po toj bagatelnoj ceni, pa ni Direkcija robnih rezervi, i došlo je do pokolja dva miliona tovljenika. I samo za nekoliko godina broj priplodnih krmača smanjen je sa 900.000 na današnjih 200.000 komada. Za to vreme je Makedonija iz Srbije kupovala kukuruz i sa njim hranila svinje koje je kasnije izvozila u Srbiju.
 

Povrtari će takođe imati veliki problem, jer ovi paori nemaju ni domaće tržište. Potrošnja povrća u Srbiji je izuzetno mala jer Srbija ima staru populaciju koja jede malo povrća, oko 130 kilograma po stanovniku prosečno godišnje. Zasad je mleko sektor koji je dosta zaštićen carinskim stopama, i to je jedan od razloga zašto Srbija ne uvozi mleko. Međutim, ulaskom u EU biće ukinute carinske stope na sveže mleko, što će imati negativne posledice. Male mlekare, kojih u Srbiji ima oko 200, izgubiće glavni izvor profita, pa samim tim biti i zatvorene.
 

Subvencije u EU

Grčka - 852 evra po hektaru
Holandija - 505 evra po hektaru
Danska - 434 evra po hektaru
Nemačka - 388 evra po hektaru
Austrija - 375 evra po hektaru
Francuska - 338 evra po hektaru
Mađarska - 116 evra po hektaru
Bugarska - 82 evra po hektaru
Rumunija - 76 evra po hektaru

Sličnu muku muči i susedna Bosna i Hercegovina, koja je takođe potpisala Privremeni sporazum o trgovini sa EU. I tamo je od nove 2012. godine na snazi je novo smanjenje stopa carina na određen broj proizvoda poreklom iz EU. Između ostalog, na prehrambene proizvode poput mlečnih prerađevina, telećeg i junećeg mesa, voća i povrća. Domaća proizvodnja takođe ostaje bez zaštite jer dovedena na ivicu isplativosti.
 

Poljoprivredni stručnjaci iz Hrvatske tvrde da je njihovo selo prošlo gore, jer su seljaci ostali bez državne poljoprivredne zemlje koju su obrađivali i po 20 godina. Zemlja je dodeljena velikim igračima i stranim megaproizvođačima, jer su zakoni po kojima se dodeljivala zemlja bili namenjeni prvenstveno njima.
 

U pregovorima s Briselom, koji inače nisu laki, treba izboriti za što veću izvoznu kvotu. Mađarska je, recimo, dobila samo 41 odsto tražene količine paradajza ili 39 odsto od broja grla goveda koja može da izveze na tržište EU. Zbog toga, tvrde evropski skeptici, poljoprivredna proizvodnja u zemljama koje pristupaju EU beleži pad. Tako Bugarska koja je nekada bila najveći proizvođač povrća u istočnoj Evropi sada uvozi krastavce i krompir iz EU.


Sutra - Krah poljoprivrede (2): Srpsko-hrvatska šećerna repa

POVEZANE VESTI

Nedelja 29.01.2012. 23:56
ovde seljaka ubijaju u pojam...kraj nasih...domacih proizvoda...mi uvozimo luk iz kurcistana i sl...velika je ovo zavera protiv obicnih ljudi...velika...
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
škorpija24. 10. - 22. 11.
Nečije namere ne zvuče dovoljno iskreno, stoga pažljivije analizirajte osobu koja plasira neobičnu priču. Kada situaciju na poslovnoj sceni posmatrate sa različitih aspekata, biće vam jasnije na koji način treba da rešavate svoje dileme. Komentari koje čujete od bliske osobe deluju pozitivno na vaše samopouzdanje.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2024 © - vesti online