Srbija bez jabuka zbog Rusije?
Niko ne može da porekne da će ruske sankcije itekako osetiti izvoznici iz EU, jer su samo tokom prošle godine od izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiju prihodovali skoro 12 milijardi evra.
Obzirom da je zvanična Moskva u avgustu, na godinu dana zabranila uvoz mesa, ribe, mleka i mlečnih proizvoda, voća, povrća iz EU, SAD, Australije, Kanade i Norveške, srpskom izvozu je ova okolnost otvorila velike mogućnosti. Srbija nije među zemljama koje su Rusiji uvele sankcije i nije pogođenja ovim kontramerama zvanične Moskve, stoga joj se sada, otvaraju još veće šanse za izvoz roba na rusko tržište, prenosi Glas Rusije.
Ovde se mora naglasiti da je za povećanje srpskog izvoza neophodno i strogo poštovanje propisa i odredbi ugovora sa ruskim partnerima. Osim toga, presudno je i ozbiljnije shvatanje veličine i zahtevnosti ruskog tržišta.
“S obzirom na to da su od kraja sedmog, početka osmog meseca stupili na snagu drugačiji, izmenjeni trgovinski odnosi između EU i RF i samim tim veća potražnja za proizvodima iz Srbije. Brojni zahtevi ruskih trgovinskih lanaca i distributera koji svakodnevno šalju zahteve za razne vrste proizvoda i u skladu sa našim mogućnostima mi pokušavamo da objedinimo tu ponudu koja bi mogla da zadovolji elementarne karakteristike ili zahteve ruskog tržišta i samim tim rast izvoza prehrambenih proizvoda možemo da očekujemo u narednom periodu”, kaže Dejan Delić, savetnik u Privrednoj komori Srbije.
Upozorenje iz EU
Posle uvođenja zabrane uvoza hrane iz EU, sama Unija je apelovala na Srbiju da ne ohrabruje dodatni izvoz svojih poljoprivrednih proizvoda u Rusiju. Nakon ovog apela, Aleksandar Vučić, premijer Srbije je izjavio da će poštovati volju EU po pitanju izvoza robe u Rusiju. Vučić je tada rekao i da Srbija neće davati subvencije svojim poljoprivrednicima. Iako zvanično na putu ka EU, Srbija neće ni uvoditi sankcije Rusiji, izjavio je srpski premijer istom prilikom, piše dalje Glas Rusije.
Strah od malverzacijaČesto se i sami proizvođači žale na činjenicu da kao pojedinci, teško mogu da ponude jednom ogromnom tržištu kao što je rusko, redovne isporuke. “Problem je što se radi o maloj proizvodnji. Bojim se da u sledećih mesec dana, do 15. ili 20. decembra u Srbiji neće biti kvalitetne jabuke. U Subotici, na terminalu- graničnom prelazu, pre neki dan je bilo 20 kamiona natovarenih jabukama za Rusiju. To su izuzetno velike količine, koje gotovo svakodnevno odlaze. Plašim se da ne počnu malverzacije i šverc robe iz drugih zemalja. Bila je svojevremeno priča da je u septembru bilo uvezeno 400 kamiona jabuka, a da su dokumenti bili obrađeni tako da je navodno ta roba poreklom iz Srbije. To su priče, ali znate, gde ima dima, ima i vatre....”, kaže Vasiljević. |
Određene subvenicje, Srbija je ipak isplatila svojim poljoprivrednicima.
“Subvencije koje smo dobili od države, su za svaku pohvalu. Vidim da je država isplatila sve što je bilo u zaostatku, sve je realizovano. U principu, to će tek koliko toliko pomoći da se malo oživi prozvodnja. Mislim da bi trebalo da se još više ulaže u baznu poljoprivredu i da bi trebalo u potpunosti ukinuti subvencije ovim državnim preduzećima koja „pojedoše“ sve. Sav taj novac bi trebalo prebaciti u poljoprivredu i za dve godine bi Srbija bila zemlja poput Holandije. Bilo bi dobro da Srbija može da ulaže u obradu i nabavku veštačkog đubriva, osavremenjavanje proizvodnje, protivgradne zaštite itd... Inače, sama Srbija, kako je sada organizovana i koliko se ulaže- tu je zaista veoma teško napraviti neke velike količine, kako bi se samo Moskva snabdevala, a kamoli nešto više", kaže Momčilo Vasiljević individualni poljoprivredni proizvođač jabuka, koji rukovodi kompanijom "Voće ND“ iz Gornje Trnave.
Objektivne prepreke
Ipak, kada se govori o povećanju izvoza u RF, moraju se imati u vidu i druge objektivne prepreke. Tu se najpre misli na geografsku udaljenost, koja povećava cenu prevoza robe, gospodin Delić nastavlja:
“Uzevši u obzir da je RF četvrto izvozno tržište za poljoprivredno-prehrambene proizvode, a znajući da su prva tri Republika Srpska, Crna Gora i Rumunija i sagledavajući ukupnu cenu troška transporta koja u finalnoj ceni proizvoda u značajnoj meri uzima mesto, možemo da kažemo da je kvalitet samog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u RF značajan. Na osnovu podataka za devet meseci 2014.godine, mi možemo da kažemo da je rast izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije u RF iznosio 214 miliona dolara što predstavlja rast od značajnih 70 odsto. Tih 70% nije ni iz daleka to, koliko bi inače moglo da bude, tako da mi do kraja godine očekujemo izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u RF u iznosu od preko 300 miliona dolara”.
