Amerikanci cenzurišu čitav internet?

Najgalsniji zagovornici svih sloboda, pa tako i medijskih, na korak su od odluke da svet gurnu u oblik medijskih cenzura kakve karakterišu samo totalitarni sisteme. Dok američki predsednik Barak Obama i njegova administracija napadaju Kinu zbog cenzure interneta, Predstavnički dom i Senat SAD pripremaju izglasavanje dva zakona koji će veoma sličan oblik cenzure uvesti ne samo svojim državljanima, već celom svetu.

Svi koji su danas potražili neku informaciju na engleskoj verziji internet enciklopedije Vikipedija naišli su na crnu stranicu i apel osnivača da im se pruži podrška zbog nadolazeće cenzure.

Zakon o internet piratstvu - SOPA (Stop Online Piracy Act) razbesneo je milione korisnika i desetine hiljada kompanija koji tvrde da bi takav zakon opasno ugrozio sigurnost na mreži te naudio brojnim malim firmama.

Pritisak da se cenzra spreči je snažan, pa se i Bela kuća svrstala na stranu korisnika, poslavši prigovore na dva slična zakona koja bi onemogućila prodaju piratizovanih američkih filmova, muzike i drugih dobara na neameričkim internet stranicama.

U suštini, zakon bi prisilio internet kompanije da onemoguće pristup stranim piratskim veb-stranicama, rezultati takvih stranica ne bi se pojavljivali na pretragama niti bi američke kompanije mogle na njih da postave oglase.

"Premda verujemo da internet piraterija jeste ozbiljan problem koji zahteva ozbiljan zakonski odgovor, nećemo podržati zakone koji onemogućavaju slobodu izražavanja, povećavaju rizik bezbednosti na internetu ili potkopavaju njegovu dinamiku i inovativnost", izjavila su tri funkcionera Obamine administracije.

Do ovog preokreta očekivalo se da će zakoni proći američki Senat bez ikakvih problema. Zakoni i dalje stoje na rasporedu glasanja Senata za 24. januar.

Džimi Vels, jedan od osnivača Vikipedije, potvrdio je da je sajt zatvoren u sredu od pet sati ujutro, na 24 sata.

Umesto četiri miliona članaka Vikipedije, korisnike je dočekala crna stranica.

"Nadam se da će Vikipedija u danima koji dolaze spržiti telefonske linije u Vašingtonu. Recite svima koje poznajete", apelovao je Vels na korisnike.

Fraza o "prženju" telefonskih linija odnosi se zapravo na milione telefonskih poziva senatorima i kongresmenima koje aktivisti nameravaju da upute, apelujući na sklanjanje zakona s dnevnog reda.

Postoji bojazan da bi, u cilju borbe protiv kršenja autorskih prava, sporni zakon mogao da dovede do sprovođenja cenzure.

Tim predsednika SAD Baraka Obame putuje širom sveta govoreći o prednostima slobodnog pristupa internetu, sam predsednik kritikuje Kinu zbog cenzure interneta, ali zakonodavci u SAD razmatraju propise kojim bi bitno olakšali ukidanje svetske mreže.

Vlada bi, u slučaju usvajanja zakona, mogla da, bez sudskog naloga, ukine bilo koju internet stranicu za koju se posumnja da je objavila materijal kojim se krše autorska prava.

Kompjuterski programer i aktivista Aron Švarc smatra da bi novim zakonom vlastima bilo omogućeno, ne samo izuzimanje spornog materijala, već i potpuno gašenje stranice.

Zakon o autorskim pravima izuzetno je komplikovan. Postoji mnogo stvari koji izgledaju kao kršenje autorskih prava, ali se posle ispostavi da su na neki način licencirane. Čak bi i stranice kao što je Jutjub, koje imaju raznovrstan sadržaj, zahvaljujući ovom nacrtu mogle da budu ugašene, upozorava Švarc.

Prema njegovom mišljenju, slični zakoni mogli bi vrlo lako i da utišaju "uzbunjivače" na internetu, poput Vikiliksa i drugih, što je takođe jedan od vrlo mogućih primarnih ciljeva zakonodavaca u Vašingtonu.

Kompanije Gugl, Jahu i Fejsbuk izrazile su ogorčenost nacrtom zakona SOPA.

Jedan od osnivača kompanije Gugl Sergej Brin uporedio je taj nacrt sa cenzurom u Kini i Iranu.

Naučnik Vint Kerf, kojeg smatraju za jednog od idejnih tvoraca interneta, smatra da bi ovi propisi potencijalno mogli dovesti do "cenzure bez presedana" na svetskoj mreži.

Protivnici ovih strogih zakona šansu za uspeh vide u moćnim interesnim grupama poput kompanije Gugl, Fejsbuk i drugih koji su kivni na zakonske predloge, ali i imaju dovoljno duboke džepove da kongresmene i senatore "ubede" u pogubnost ideje.

Očekuje se da će zatvorenost Vikipedije uticati na 100 miliona korisnika koji se služe njenom verzijom na engleskom jeziku. Podsetimo, Vikipedija je šesta najposjećenija stranica na svetu.

Osim Vikipedije, zatvaranje su najavili i Redit, Mozilla, Tvitpik te još mnoge druge internet stranice, koje će biti nedostupne ili zamenjene crnim ekranom. Na njima će stajati samo informacija o razlozima štrajka.

Niko neće biti pošteđen

Namera američke administracije da usvoji dva sporna zakona o kontroli interneta može da ima nesagledive posledice po budućnost daljeg razvoja i sloboda na internetu.

Naime, kako kažu provajderi u Srbiji, svi koji imaju takozvane internacionalne domene (.com, .biz, .edu, .info, .org...) mogu biti na udaru internacionalne agencije za internet adrese.

To praktično znači bi i naš sajt vesti-online.com, koji ima internacionalni domen, jednim klikom nekog "moderatora" u ovoj agenciji mogao da bude zabranjen u čitavom svetu a ne samo u Sjedinjenim državama koje sprovode svoj zakon, i to iz prostog razloga što su Amerikanci vlasnici svih internacionalnih domena.

Utešno je samo to što ova agencija neće moći da zabranjuje domene koji se odnose na određenu zemlju (kao što je domen .rs za Srbiju), pa je bar za sada sajt koji je registrovan, na primer u našoj zemlji sa našom nacionalnom oznakom, i dalje zaštićen od zabrane po američkim zakonima.

Šta predviđa sporni zakon?

Zakon bi omogućio američkom Ministarstvu pravosuđa da traži sudski nalog protiv internet stranica izvan nadležnosti SAD, ako su optuženi za kršenje autorskih prava ili ako te stranice omogućavaju ili olakšavaju kršenje autorskih prava.

Po dostavi sudskog naloga, američki pravobranilac može da zahteva od američkih regulatora internet domena (ISP), oglasnih mreža i sistema elektronskog plaćanja (kao što je Pejpal) obustavljanje poslovanje s internet stranicama za koje je utvrđeno da krše federalne zakone o intelektualnoj svojini.

Pravobranilac takođe može da zabrani pretraživačima da prikazuju linkove ka internet stranicama za koje je utvrđeno da krše federalne zakone o intelektualnoj svojini.

Zakon utvrđuje dva koraka za utvrđivanje odštete koju mogu da traže nosioci intelektualne svojine čija su prava povređena.

Nosilac prava mora prvo u pisanoj formi da obavesti sistem elektronskog plaćanja ili oglasnu mrežu o identitetu sporne internet stranice, koji onda pak mora da prosledi obaveštenje i suspenduje usluge identifikovanim internet stranicama, osim ako dotične ne pruže kontraobaveštenje sa obrazloženjem kako ne krše postojeće zakone.

Nosilac prava onda može da tuži američkog pružaoca usluga za ograničenu odštetu za štetu nastalu zbog nastavka pružanja usluga stranicama koje krše autorska prava ako je pruženo kontraobaveštenje, baš kao i za štetu nastalu zbog nastavka pružanja usluga bez kontraobaveštenja.

Zakon osigurava imunitet od odgovornosti američkim pružaocima usluga koji dobrovoljno ili po odredbama ovog zakona uskrate usluge internet stranicama koje krše autorska prava.

Svaki nosilac autorskog prava koji svesno lažno optuži neku internet stranicu za kršenje autorskih prava odgovoran je za nastalu štetu.

Drugi deo zakona povećava kazne za striming video datoteke kojima se krše autorska prava, te za prodaju falsifikovanih lekova, vojnih materijala ili robe široke potrošnje.