Ponedeljak 23. 11. 2020.
Washington
180
  • Chicago
    240
  • New York
    170
  • Belmont
    170
  • Atlanta
    200
  • Boston
    230
  • Firt
    200
  • Denver
    210
  • Detroit
    230
  • Dover
    220
  • Hartford
    220
  • Orlean
    200
  • Helena
    210
  • Ren
    160
  • Honolulu
    270
  • Las Vegas
    360
  • Portland
    280
  • Salem
    190
  • Santa Fe
    240
  • Tampa
    230
  • Topeka
    220
1
Ponedeljak 09.01.2012.
13:04
Piše: Nebojša Bogunović A

Jugoslavija na ruševinama Srbije (1): Opasna romantika

Istoričari još istražuju šta je navelo srpske pobednike u Prvom svetskom ratu da unište svoju državu i stvore onu koju je pre 70 godina diplomata Jovan Dučić nazvao fatamorganom.

Fatamorgana odvela u katastrofu: Jovan Dučić

Veliki srpski pesnik Jovan Dučić izrekao je pre tačno sedamdeset godina misao, koju su neki njegovi vidoviti savremenici ocenili kao epohalnu.

Boraveći u izbeglištvu, u gradu Geri u Sjedinjenim Američkim Državama, duboko potresen vestima iz otadžbine koje su govorile da hrvatske ustaše vrše pokolj nad Srbima i razočaran u političku elitu Kraljevine Jugoslavije, kao i u samu jugoslovensku državu, mudri Hercegovac je rekao:

"Jugoslovenstvo nije poniklo ni iz kakvih pozitivnih osnova, nego iz jednog apsolutnog nesporazuma; produkt je jednog naročitog poremećaja svih zdravih načela za život, jedna romantika koja je postavljena nasuprot realne politike i jedna fatamorgana koja je odvela u katastrofu državu Srbiju, jedino realnu u tom nezdravom snu o nemogućem i neprirodnom."

Prsti Katoličke crkve

Duboko žaleći što je Kraljevina Srbija, jedina realna i perspektivna država, izbrisana 1918. sa političke karte Evrope da bi ustupila mesto fatamorgičnoj i problematičnoj Jugoslaviji, Dučić je okrivio ne samo srpske i jugoslovenske političare, nego i bivšu hrvatsku braću.

On je nedvosmisleno rekao da upozorenja koja su stizala, istina, od malobrojnih srpskih intelektualaca, ali i od mnogobrojnih istorijskih činjenica, nisu uticala na odlučujuće političke faktore u Srbiji da opreznije prihvate ideju o "bratstvu jugoslovenskih naroda".

Ukazivao na pogubne posledice države s Hrvatima: Milovan Milovanović

Najozbiljnije upozorenje je još pre Prvog svetskog rata uputio srpskoj javnosti Milovan Milovanović, jedan od najbriljantnijih srpskih intelektualaca.

Napisao je brošuru pod naslovom "Srbi i Hrvati" u kojoj je upozorio srpsku javnost na mnoge probleme koji opterećuju srpsko-hrvatske odnose.

Iznoseći brojne istorijske činjenice, Milovanović je u ovoj maloj knjižici istakao da su "Srbi i Hrvati kroz čitav srednji vek, sve dok tuđinska najezda nije uništila njihovu državnu samostalnost, imali svoje posebne države, koje među sobom nisu imale nikakvog bližeg dodira.

Po samoj sili prilika... Srbi i Hrvati su se postepeno sve više razilazili i odeljivali jedni od drugih."

Ukazujući da je do zbližavanja srpskog i hrvatskog naroda došlo tek polovinom 19. veka kada se pojavio Ilirski pokret i kada je postignut dogovor o zajedničkom jeziku, Milovanović ističe da je taj "period nacionalne sloge" kratko trajao, jer se u srpsko-hrvatske odnose umešala katolička crkva.

Srpski prvak

 

Milovan Milovanović je predstavljao najkompetentniju ličnosti koja je mogla da proceni "istorijsku validnost" ideje o ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca, jer je posedovao ne samo naučno znanje - bio je doktor Pariskog univerziteta i profesor državnog i međunarodnog prava na Velikoj školi u Beogradu - nego je imao i veliko političko iskustvo. Bio je jedan od prvaka Radikalne stranke, srpski poslanik u Bukureštu i Rimu, a kasnije ministar inostranih poslova i predsednik srpske vlade.

"Katolička je crkva stala razvijati svoju živu i dosta uspešnu propagandu na Balkanskome poluostrvu. Vršenje toga propagandnog posla moralo je u prvom redu pasti u deo hrvatskome sveštenstvu koje je najbolje poznavalo balkanske Slovene i koje im je bilo najbliže i po svojem jeziku i po običajima.

Pod takvim prilikama Hrvati koji su dobili ulogu vršilaca katoličkog misionarstva među Južnim Slovenima, poneli su se zamišlju da bi se svi Južni Sloveni mogli prikupiti u jednu političku i narodnu celinu, kojoj bi oni, Hrvati, bili centar. Iza verskoga misionarstva došle su postupno hrvatske pretenzije na političkim i nacionalnim osnovama."

Milovanović je upozorio da hrvatske nacionalne ambicije sve više poprimaju šovinistički karakter, jer "Hrvati ne dozvoljavaju da se Srbi u Hrvatskoj smatraju sastavnim delom srpskog naroda... Po hrvatskoj zamisli, Srbi u Hrvatskoj imali bi zaboraviti na svoje krvne veze sa Srbima izvan granica Hrvatske...

Od njih se traži... da kao hrvatski državljani ne gledaju ni na koju stranu preko granica svoje "hrvatske" Otadžbine, ili da gledaju tamo onako kako gleda hrvatska državna politika, da prema tome i sa srpskim državama i u opšte sa srpstvom održavaju onakve odnose, kakve bude utvrdila Hrvatska."


Mada je kao realan političar uviđao da bi i za Hrvate i za Srbe bilo korisnije da iz ekonomskih razloga stvore zajedničku državu, Milovanović je za razliku od vatrenih pobornika jugoslovenstva ukazivao na sve one probleme koji bi mogli biti fatalni, ne samo za buduću jugoslovensku zajednicu, nego i za srpski narod koji je već imao svoju matičnu državu.

Zato na kraju svoje brošure Milovanović zaključuje: "Prema stanju u kojemu se danas nalaze Srbi i Hrvati sporno je pitanje da li bi stvaranje srpsko-hrvatske narodne zajednice, donelo koristan rezultat. Pitanje je utoliko teže i sudbonosnije za nas Srbe, što... mi imamo državu i imamo sve potrebne uslove za samostalan narodni život. Nema sumnje da bi te pogodnosti priključenjem Hrvata uz srpsku narodnost postale potpunije, da bi garancije za budućnost i srpsku i hrvatsku tim samim znatno narasle, da tuđinskim uticajem nije izazvan hrvatski separatizam, koji preti da razori srpsko-hrvatsku narodnu zajednicu."


Upozorenja koja je pre donošenja odluke o stvaranju Jugoslavije uputio srpskoj javnosti iskusni i dobronamerni dr Milovan Milovanović, ostala su, nažalost, bez odjeka.

Osim opravdane skepse koju je u vezi sa srpsko-hrvatskim ujedinjenjem izrazio ugledni intelektualac i političar Milovan Milovanović, iz Hrvatske su pred izbijanje Prvog svetskog rata počele da stižu uznemiravajuće vesti koje su ukazivale da se Srbi u Hrvatskoj sumnjiče za političku nepodobnost i da im se pripisuju razni oblici antidržavne delatnosti. U tom cilju je montiran veleizdajnički proces protiv veće grupe Srba u Zagrebu.

Državni javni tužilac je, naime, podigao optužnicu protiv grupe Srba na osnovu neargumentovanih i krajnje sumnjivih dokaza iznetih u jednoj brošuri-pamfletu pod nazivom "Finale", koju je napisao neki Đorđe Nastić, za koga se kasnije ispostavilo da je agent-provokator, pripadnik austrougarske vojne obaveštajne službe.

U brošuri se tvrdilo "da Srbi pripremaju revoluciju i da im je cilj da slovenske narode u Austro-Ugarskoj pripoje Srbiji".

Uzroci nesporazuma

Josip Frank

Pravi razlozi za otpočinjanje ove sudske lakrdije nisu ležali u iskonstruisanim dokazima, iznetim u pomenutoj brošuri, nego su uzroci bili mnogo dublji.

Naime, Beč je pripremao aneksiju, pripajanje Bosne i Hercegovine Austrougarskoj i pred svetskom javnošću trebalo je Srbe prikazati kao remetilački faktor na Balkanu.

Politička atmosfera u kojoj je 3. marta 1909. godine otpočela sudska rasprava bila je krajnje nepovoljna: ugledni Srbi su hapšeni i proganjani, zabranjivala se upotreba ćirilice, zatvarane srpske škole.

Na čelu antisrpske propagande stajao je Josip Frank, čelnik Hrvatske čiste stranke prava i veliki srbomrzac, Jevrejin koji se pokatoličio.

I Matoš protiv Srba

 

Antun Gustav Matoš

U besomučnu kampanju protiv srpskog naroda u Hrvatskoj uključio se i poznati književnik Antun Gustav Matoš, čovek koji je dugi niz godina živeo u Beogradu i bio veoma lepo primljen u literarnim i društvenim krugovima srpske prestonice.

 

On je zahtevao da se Srbi u Hrvatskoj nazivaju "Hrvati pravoslavne vjere", i u vezi sa tim napisao u frankovačkom listu "Hrvatsko pravo" jedan tekst u kojem je rekao da je "sasvim prirodno da se (Srbi) na zemljištu hrvatskom trebaju smatrati Hrvatima".


Mnogi hrvatski ideolozi i političari uporno su ponavljali tezu da između Srba i Hrvata postoje nepremostive civilizacijske razlike i da je zbog toga zajedništvo među njima nemoguće.

Jedan od njih Ivo Kršnjavi, profesor Zagrebačkog univerziteta je pisao: "Duboki uzroci nesporazuma između Srba i Hrvata isti su oni koji prouzrokovaše raskol Istoka i Zapada, isti koji rascjepiše Rimsko carstvo i kršćansku crkvu".

Sutra: Evropa spašava Srbe

POVEZANE VESTI

Ponedeljak 09.01.2012. 13:11
и данас упозоравају интелектуални појединци, али ко то још слуша, ``наши`` хрле у подрум ЕУ гдје ћемо чамити до нашег потпуног биолошког нестанка, али надам се да имамо достојанства да не дозволимо такав сценарио.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
  • 2020 © - vesti online