Pregrejana planeta (1): Zimska suša na Balkanu

Kažu da Bugari i Rumuni usred decembra mogu da pregaze Dunav i pređu na drugu stranu, brodovi su danima stajali nasukani, a u Srbiji suša traje sedam meseci. Padavina je ove godine bilo 40 do 60 odsto manje nego što je uobičajeno, a vodostaji izmereni na srpskim rekama u decembru su najniži zabeleženi otkad se obavljaju ova merenja. To je dosadilo čak i srpskom parlamentu koji je tek pre dve nedelje seo da zaseda i usvojio Nacionalnu strategiju koja se bavi vanrednim situacijama. Da bruka bude veća sad sledi usvajanje akcionog plana, a taj proces traje šest meseci.

Splavovi na Savi ostali nasukani

 

Početkom decembra je oko 100 brodova na Dunavu stajalo nasukano u Srbiji nedaleko od mađarske granice. Nezapamćeno niski vodostaj Dunava stvorio je velike probleme u zemljama srednje i istočne Evrope. U Češkoj je zabeležen najsuvlji novembar još od 1775. kada su počela merenja. Jedino Bugarska od zemalja regiona izvozi struju, zahvaljujući radu nuklearne elektrane Kozloduj, dok su Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonije, Hrvatska, Slovenija, Albanija, Grčka i Mađarska prinuđene da je uvoze.
 

Suša preti i prinosima ozimih useva i već desetkovanom stočnom fondu, što će dovesti do podizanja cena prehrambenih proizvoda, upozoravaju poljoprivredni stručnjaci. Ovu prognozu potvrđuje i situacija na Pešteru gde žeđ mori i ljude i stada. Iako je palo dvadesetak centimetra snega izvori i bunari se nisu napunili pa se žitelji mnogih sela snabdevaju iz cisterni, ali za velika stada dnevno treba i 1.000 litara vode.

Zbog velike suše, najveće u poslednjih 40 godina, značajno je smanjena proizvodnja struje u Srbiji. Proizvodnja u hidroelektrani Bajina Bašta, za prvih osam decembarskih dana, bila je 6,56 miliona kilovat-sati, što je samo 16,5 odsto od plana. Ni u Podrinju situacija nije mnogo bolja. Za razliku od prošle godine kad je hidroelektrana Zvornik imala rekordnu proizvodnju, ovih dana zbog slabog protoka dnevno proizvodi tek oko 15 odsto planirane količine električne energije!

Suša preti i izvozu, upozoravaju iz novosadske luke koja je uz luku u Pančevu glavni punkt za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije. Iz ovih pristaništa nijedan brod nije isplovio mesecima, a kako stvari stoje to se uskoro neće ni dogoditi.

Pripreme za setvu u Vojvodini

 

Republiku Srpsku prošle godine u ovo vreme mučile su katastrofalne poplave, a sada vode ni za lek. Ni najstariji meštani Semberije ne sećaju se vremena kada su se Sava i Drina gotovo mogle pregaziti. Pozna jesen oduvek je u semberskoj ravnici bila u znaku velikih izlivanja ovih reka. Prošlogodišnje poplave su bile katastrofalne, a ove zime ove nekad moćne reke liče na bare. Šljunkari danonoćno vade pesak i šljunak iz korita Drine, a na Savi je potpunosti obustavljen saobraćaj. Neretva je presušila na izvoru u dužini od desetak kilometara.

Posledice za živi svet mogu biti nesagledive, posebno što se sav ljudski otpad izliva u reke, a nema više velikih količina vode da ga razblaže. Stručnjaci najavljuju da će pastrmka odložiti mrešćenje, tako da će biti manje ribe u narednim godinama.

Slavonija poslednjih 20 godina nije videla ovakvu sušu, pa je jesenas prinos bio prepolovljen. Buško jezero, najveća veštačka hidroakumulacija u Evropi, čija se jedna trećina nalazi u Bosni, a dve trećine u u Hrvatskoj zbog dugotrajnog izostanka padavina gotovo je sasvim presušilo. Vodostaj jezera u decembru spustio se na najniži nivo za poslednjih 40 godina otkad jezero postoji. Inače, u decembru jezero je imao uglavnom maksimalni kapacitet vode.

Srbija je još u domenu umereno-kontinentalne klime i u narednom periodu možemo da očekujemo da se smenjuju periodi sa izuzetno toplim i izuzetno hladnim vremenom.
 

Jasminka Smailagić

- Jedna od karakteristika klimatskih promena jesu nagli prelazi sa recimo perioda obilnih padavina na sušu. Da li je to posledica globalnog zagrevanja, verovatno jeste, ali to niko pouzdano ne zna - objašnjava Jasminka Smailagić, načelnik Klimatskog centra iz Hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Crnoj Gori prete restrikcije električne energije jer su jezera hidrocentrala na biološkom minimumu a uvozna struja je sve skuplja.

U Evropi je ima manje, a posebno u regionu. U Evropi se od 1850. godine istopilo oko polovina ukupne mase leda alpskih glečera a prognoze kažu da će se do kraja ovog veka istopiti polovina od sadašnje preostale ledene mase. U poslednjih 100 godina nivo mora je porastao od 10 do 20 centimetara a predviđa se da će u budućnosti biti još drastičnijeg rasta.

Stručnjaci za klimatske promene UN smatraju da će zbog globalnog zagrevanja u svetu sve češći biti cikloni, vrućine, olujne kiše i suše, a u nekim predelima sveta mogla bi nestati cela naselja. Evropi prete velike vrućine, Africi grozomorne suše, a ostrvima razorne oluje. Ekstremne nepogode biće sve učestalije.