Kuda ide poljoprivreda (1): Prazna sela Srbije

Srbija, zemlja seljaka, uskoro bi mogla ostati bez sela, jer od 4.600 sela, koliko ih ima u našoj zemlji, na putu izumiranja je svako četvrto. Naime, u 1.961 selu nema žive duše, dok u 200 sela nema nijednog stanovnika mlađeg od 20 godina.

Poslednja istraživanja pokazuju da će za deceniju i po sa mape naše zemlje nestati još 1.200 sela. Prema istraživanjima, za pola veka, od 1950. do 2000. godine, iz sela u gradove naše zemlje prešlo je osam miliona ljudi, dok je u svetu za takav proces potrebno od 120 do 150 godina.

U selima u našoj zemlji u ovom trenutku živi manje od 45 odsto stanovništva, dok bi za jednu državu koja planira da živi od poljoprivrede u ovim naseljima trebalo da živi oko 70 odsto stanovništva.

Branislav Gulan, saradnik Privredne komore Srbije, koji je uradio poslednje veliko istraživanje vezano za domaća sela, kaže da će nestanak stanovništva u selima Srbije

dovesti do promene ekosistema na velikom prostoru, pre svega na istoku i jugoistoku Srbije.

- U nekada kultivisanim i uređenim atarima već je jednim delom ovladala divljina, a stara napuštena sela vratiće se u period od pre 200 i više godina, kada su to bila naselja u nastajanju, kada su ljudi krčili šume da bi podigli kuće. Nažalost, mnoga od ovih sela imaju manje stanovništva nego što su imala u 19. veku. Prema tome, seoska okolina se u 21. veku vraća na prapočetak - naglašava Gulan.

Prema popisu iz 2002. godine u selima je bilo skoro 50.000 kuća. Ako se ovome doda i 145.000 tada popisanih kuća, koje su označene kao privremeno nenastanjene, to znači da u selima Srbije danas ima najmanje 200.000 stambenih objekata u kojima se ne živi.

U Srbiji ima oko 40.000 napuštenih seoskih imanja i okućnica, a najviše ih je u južnoj Srbiji, na području Kuršumlije gde na jednom kvadratnom kilometru živi samo 10 stanovnika. Cena napuštenih kuća i imanja koja se nude na prodaju najčešće ne prelazi 10.000 evra.

U Bačkoj i banatskom Potisju ima oko 2.000 napuštenih kuća koje se prodaju za 1.000 do 5.000 evra. I dok je u Evropi primetan trend povratka ljudi na selo, u Srbiji bi ipak svi radije da žive u gradu. Tako u Beogradu danas živi gotovo trećina stanovništva Srbije.
 

Da razloga za napuštanje sela ima potvrđuje i poslednje istraživanje o socijalnoj isključenosti u ruralnim oblastima Srbije, koje je u 1.621 domaćinstvu u 203 sela sprovela nevladina organizacija Sekons.

Rezultati pokazuju da se više od 38 odsto seoskih domaćinstava u našoj zemlji suočava sa siromaštvom, 37,8 odsto nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe, dok se 4,8 odsto stanovništva suočava s uskraćenošću i lošim uslovima života. Najnepovoljnija situacija vlada u selima u jugoistočnoj Srbiji, gde je siromašno čak 43,1 odsto stanovništva, dok se u Vojvodini sa ovim problemom suočava 22,1 odsto.

Ne treba zaboraviti ni to da su u većini srpskih sela struja, telefon, kanalizacija, internet, kablovska televizija, pa čak i asfalt i dalje luksuz.

Škole se zbog ekonomske neisplativosti zatvaraju, a one koje ostaju su poluprazne.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Miladin Ševarlić kaže da trenutno imamo više od 200.000 napuštenih seoskih kuća.

- Život u selima postaje sve teži jer nemate škole, ambulante, a negde čak ni struju! Predviđa se da će u narednih 15 godina prestati da postoji 700 sela jer neće imati nijednog stanovnika u njima - kaže Ševarlić.

Činjenica da srpsko selo propada ne čudi Milana Prostrana, sekretara za agrar PKS, jer su ulaganja u agrar u Srbiji mala.

- Po izlasku iz sankcija 1994. godine model kreditnog finansiranja poljoprivrede je nestao, kao uostalom i poljoprivredne zadruge, koje su nekada činile vezu između proizvođača i tržišta. Zemljište, pogotovo vinogradi i voćnjaci u istočnom i južnom delu Srbije, danas su zapušteni. Ministarstvo poljoprivrede sada pokušava da pomogne, ali samo registrovanim gazdinstvima koja plaćaju PIO. Pomoći za one koja nisu registrovana nema, a među tim seljacima ima mnogo gladnih. To uostalom potvrđuje podatak da je prilikom eksproprijacije zemljišta za gradnju puta Niš-Dimitrovgrad čak 90 odsto seljaka prihvatilo pare, a ne zamenu za njive. A to ranije nikada nije bio slučaj - kaže Prostran.

Zaharije Trnavčević kaže da budžet za poljoprivredu za 2010. godinu iznosi 19 milijardi dinara, što je za oko tri odsto ukupnog budžeta i četiri puta manje od učešća poljoprivrede u stvaranju bruto nacionalnog proizvoda.

- Vlada je svesna da naši seljaci ne mogu da im budu veliki protivnik jer nisu dobro organizovani. Iz tog razloga niko ne mari mnogo za agrarnu politiku. Naši seljaci su osiromašeni jer su cene materijala i proizvoda uvek na njihovu štetu. Poljoprivreda Srbije počiva danas na ljudima, prosečne starosti preko 60 godina, na malom posedu i što je najgore, sa ljudima koji se oslanjaju na tehniku koju su upražnjavali njihov deda i otac.

U celom regionu postoji trend pražnjenja sela, naročito u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Crnogorska sela masovno napuštaju, a najdrastičniji primeri su cetinjska sela Dubovo, Vojkovići i Tomići koja su potpuno napuštena od popisivanja 2003. godine. Od devedesetih se u Podgoricu naselilo 40.000 ljudi, a sa severa zemlje je otišlo na jug oko 12.000 stanovnika.