PREVARA: Ne potpisujte anekse bankama
Banke u Srbiji poslednjih dana šalju na stotine hiljada pisama u kojima klijente obaveštavaju da pod hitno dođu u neku od ekspozitura svoje banke kako bi potpisali anekse ugovora o kreditnim zaduženjima, a sve kako bi se to usaglasilo sa Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji stupa na snagu 5. decembra 2011.
S novim zakonom stižu i nove odredbe, ali je jedna rečenica u tim cirkularnim pismima krajnje neobična i ona glasi - ukoliko iz bilo kojeg razloga ne potišete anekse ugovora, banka će novine primenjivati, jer su one povoljnije za Vas, a u skladu su s novim zakonom.
Tu se postavlja vrlo interesantno pitanje: Zbog čega banka traži od klijenta da bilo šta "hitno" potpiše, ako će odredbe primeniti i bez tog potpisa?
Najjednostavniji savet koji građanima nude iz Udruženja "Efektiva" je - ne potpisujte anekse na koje banke s tolikom hitnošću pozivaju!
- Zakonom je regulisano da se zakon primeni i bez potpisa klijenata, tako da nema nikakvog razloga da se trči s potpisivanjem aneksa. Pojedine banke, prema našim nalazima, zaista vraćaju uslove otplate zaduženja u zakonske okvire, ali ima i onih koje pokušavaju da uz njih žele da provuku promene načina obračuna kamata koje ranije nisu važile. Dakle, ništa ne treba potpisivati jer se tim potpisom mogu prihvatiti odredbe koje predstavljaju sasvim novi ugovor, odnosno time klijent potvrđuje da je upoznat sa zakonom, ali da prihvata uslove banke. Pre svega, građani nikako ne bi trebalo da prihvataju da im obračun kamatne stope bude nedefinisane, odnosno da imaju fiksnu maržu a da se promenjivi deo usklađuje s promenama libora - kaže za Vesti-online Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva".
Zapravo, Srbija je napokon dobila zakon kojim bi trebalo da budu zaštićeni i klijenti, a ne samo banke, što je dosad bila opšta praksa. Banke su nedostatak zakona obilato koristile te su minulih godina u više navrata povećavale kamate korisnicima kredita, a ovih dana intezivno pozivaju klijente i nude im da potpišu anekse ugovora o kreditu.
|
Švajcarska igra
|
Osnovna stavka novog zakona je da sve banke koje su povećavale kamate bez osnova u ugovoru, moraju da ih vrate na početni nivo. Svuda gde se povećavala marža, ponderisao Euribor, kamata menjala promenom poslovne politike, iz razloga ekonomske krize i slično od 5. decembra moraće da se vrati na nivo koji je ugovoren.
Kako bi izbegle smanjenje kamate koje sada naplaćuju banke u aneksima ugovora o kreditu nude klijentima da prihvate novi način obračuna kamatne stope koji je u skladu sa zakonom ali kojim će legalizovati trenutno važeću kamatu, ili napraviti način obračuna na viši nivo.
Kamata se ubuduće može menjati samo kada se menjaju parametri iz kamatne formule koji su promenljivi i javno se objavluju - referentna kamatna stopa, Belibor, Euribor, Libor i slično. Ni jedan drugi razlog za promenu, ili povećanje kamate nije dozvoljen!
- Banke koje su poštene primeniće zakon i klijente obavetsiti o novom načinu otplate, a ne tražiti od njih anekse. Razumno je postaviti pitanje zbog čega banke sebe izlažu trošku štampanja i slanja poziva za potise koji nisu obavezni zakonom niti utiču na primenu. Zakon je jasan kad kaže da je svaki potpis ugovora izraz dobre volje obe strane, pa će zato svaka nezakonita promena koju banka načini biti daleko lakše oboriti od one koja je zaključena aneksima - dodaje Gavrilović.
Korisnici kredita kojima se kamata smanjila usled smanjenja Libora ili Euribora ne moraju da brinu. Njima se kamata neće vratiti na početni nivo kada je bila veća bez obzira da li potpišu aneks koji im sada nudi banka.
|
Računica Klijentima koji ne žele da potpišu aneks obračunavaće se kamatna stopa kakva je bila pre povećanja. Na primer, ako je banka pre dve godine povećala kamatu sa dva odsto + 3M Libor na 3odsto+ 3M Libor moraće da vrati kamatu na prvobitno stanje ako korisnik ne potpiše aneks. |
Zakon ima dosta novina. Dosad je veoma veliki problem bio sa uslugama gde je menadžment banke usvojio poslovnu odluku koja je suprotna principima obligacionih odnosa i dobrih poslovnih odnosa. U ovim slučajevima korisnici mogu da budu značajno oštećeni neosnovanim izmenama ugovora, nepožtovanjem ugovora, naplatom troškova i cenama koje nisu definisane ugovorima.
Novi zakon unapređuje usluge i umanjiti nesporazume koji su se dešavali do sada, a u slučajevima sporova njima će se baviti licencirani posrednici Narodne Banke.
Posrednici iz NBS
Najveći broj finansijskih usluga koje građani koriste se odnosi na banke. Vrlo je važno znati da Narodna banka Srbije ne može zaštititi klijente koji se smatraju oštećenim zbog toga što su bili nedovoljno informisani o načinu i opštim pravilima poslovanja finansijskih institucija. Novi zakon podrazumeva postojanje posrednika NBS, koji su licencirani i nalaze se na zvaničnoj listi, a proces posredovanja NBS je besplatan.
|
Kako se žaliti? - Ako smatrate da ste ožtećeni spremite se na pisanje prigovora. Bolje je preporučenim pismom nego elektronskom poštom.
|
Novine koje donosi zakon
- Narodna banka Srbije će tromesečno objavljivati informacije o Bankama koje su prekršile ovaj zakon.
- Gašenje računa biće besplatno.
- Izdavanje potvrda o ugašenom računu i zatvorenom kreditu takođe će biti besplatne.
- Naknada za podizanje gotovine, i dinara i deviza se ukida u potpunosti.
- Banke za nove kredite sa promenjljivom kamatom neće smeti da naplaćuju naknadu za prevremenu otplatu. - Za kredite sa fiksnom kamatom naknada je maksimalno 1 odsto.
- Ako dođe do zloupotrebe platne kartice od strane trećeg lica vlasnik kartice može da snosi trošak od najviše 15 000 dinara.
- Svi obračuni za nove kredite i lizing biće po srednjem kursu.
- Klijent ima pravo da nakon potpisivanja ugovora i uplate kredita odustane od kredita, dozvoljenog prekoračenja računa, ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, ugovora o lizingu, u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora, bez navođenja razloga za odustanak.
- Banka ne može naplatiti klijentu troškove izdavanja platne kartice i PINa ako je klijent odustao od kartice.
- U obračun efektivne kamatne stope ulaze i troškovi u vezi sa sporednim uslugama koje su uslov za korišćenje kredita,a koje snosi korisnik, na primer troškovi upisa hipoteke, fiksna provizija na ime naknade za obradu zahteva za osiguranje, troškovi održavanja tekućeg računa i drugo.
