Prirodna bogatstva Srbije (1): Strancima budzašto nafta i rude

U geografskim udžbenicima stare Jugoslavije pisalo je da je naša zemlja bogata rudama, šumama i da ne oskudeva u prirodnim resursima. Pa ipak, iako u svetskim razmerama Srbija ni po jednoj rudi nije među prvih 10 ni u Evropi, ni u svetu, naša zemlja poseduje više od 200 rudnika i nekoliko desetina mineralnih i rudnih nalazišta.

Rudarski basen Kolubara

 

Koliko i kako su iskorišćeni niko ne zna jer su poslednja geološka istraživanja o iskorišćenosti rađena 1972. godine. Zato je lista uvoza poduža. Najviše se uvozi nafta, ali i kameni ugalj, koks, gas, cink... Samo u prva tri meseca ove godine na uvoz nafte i naftnih derivata potrošeno je 556 miliona dolara, na prirodni gas 502 miliona dolara, dok je za obojene metale potrošeno 252 miliona dolara.

Zanimljivo je da aluminijum i cink najviše uvozimo iz Crne Gore, a ugalj iz Bosne i Hercegovine. Bosna i Hercegovina raspolaže velikim rezervama uglja, gvožđa, boksita, olova, cinka, kamene soli i sa snažnim hidropotencijalom reke Drine. Crna Gora, pored rudnika boksita, baš kao i susedna Hrvatska, ima prirodni resurs neprocenjive vrednosti - Jadransko more.

Kao grom iz vedra neba krajem prošle godine je odjeknula vest da je rudnik Lece ispod planine Risovače jedno od najvećih nalazišta zlata u Evropi. Ova vest svakako je obradovala Miroslava Bogićevića, vlasnika Farmakoma MB, u čijem je vlasništvu ovaj i još 13 rudnika u Srbiji i Makedoniji. U rudniku Lece ima rude za narednih desetak godina, a reč je o tonama.

Vojvođanska nafta

 

x Ali, izgleda da su stare čitanke pažljivije od nas čitali stranci jer kanadske, francuske, švajcarske i ruske firme ulažu u istraživanja i eksploataciju rude u domaćim rudnicima, dok Srbija u tome nije našla računicu. Država svoje prirodne resurse ne ceni dovoljno kao da nije reč o potrošnom bogatstvu jer imamo najnižu rudnu rentu u Evropi. Ona trenutno iznosi od jedan do tri odsto. Zasad je Srbija svoj gas, naftu i geotermalne bušotine ustupila Gaspromnjetu iz Rusije koji je kupio NIS, a državi se zauzvrat plaća jedan procenat za korišćenje prirodnih bogatstava.

x Procenjuje se da u Srbiji trenutno ima desetak stranih firmi, bez sumnje najveća koja je kročila ovde je britansko australijska kompanija Rio Tinto, poznata u svetu kao lider u istraživanju mineralnih sirovina. U Srbiji je najviše zastupljena u Jarondolskom basenu kod Raške, gde istražuje borne minerale, koji se na evropskom kontinentu, ako izuzmemo Tursku, jedino nalaze u Srbiji. Zanimljivo je da se za ovu kompaniju vezuje i otkrivanje jadarita u zapadnoj Srbiji, koji je po formuli najsličniji kriptonitu (iz filma "Supermen"). Zato je priča o jadaritu kad je otkriven u okolini Loznice, pošto nauci nije bio poznat, plasirana i na CNN-u. O jadaritu se zna da može da se koristi kao raketno gorivo.
 

Šume upropašćene: Dušan Petrović

Voda je sigurno najvažniji prirodni resurs, ali u Srbiji se ta činjenica ne shvata dovoljno ozbiljno.

- Relativno smo bogati vodom. Potencijali su nam solidni, ali zbog visokih cena izgradnje akumulacija i sistema za prečišćavanje otpadnih voda su nam nedostupni - kaže Dragoslav Jovanović, savetnik u Privrednoj komori Srbije.

Primera radi, u Srbiji trenutno radi 31 mini-hidroelektrana, ukupne snage od 34,6 megavata, koje godišnje proizvedu 150 miliona kilovat-sati struje. Neiskorišćeni kilovati teku vodotokovima Moravice, Grabovice, Nošnice, Studenice, Golijske reke, Brusničke reke, a Srbija uvozi struju. Za nekoliko decenija voda će biti najskuplji artikal na planeti. Tu realnost izgleda nedovoljno razumeju političari jer smo jedina država u Evropi koja nije zabranila prodaju izvorišta pitke vode, već ih obilno dajemo u koncesije strancima!

- Holandija je nedavno zakonom zabranila privatizaciju vode na svojoj teritoriji, tako da sada u Holandiji nije moguće kupiti ili uzeti pod koncesiju izvorišta vode. Deluje cinično jer jedna od tri najveće svetske kompanije za preradu vode upravo je iz Holandije. To znači da našu vodu ne damo u privatizaciju, a vodu drugih zemalja ćemo da koristimo, pa kad njihovu potrošimo, počećemo da trošimo našu - ističe Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Srbije.

On tvrdi da su najveći srpski proizvođači mineralne vode (oko 40 punionica) u rukama inostranih kompanija, koje su pravo na eksploataciju izvorišta dobile na 99 godina!Pri tom, punionice vode plaćaju sramotno nisku cenu za nadoknadu. Velike fabrike plaćaju tačno onoliko koliko svaki građanin plaća za utrošak komunalne vode.

Jedno od najznačajnih prirodnih bogatstava Srbije jesu šume koje su zarasle u šikare i panjeve. Srbija je u 19. veku bila poznata po tom bogatstvu, tako da se centralni deo naše zemlje i zove Šumadija. Danas se ona diči samo imenom, ali ne i dobrim šumama. Pod šumom je danas oko 30 odsto teritorije naše zemlje, odnosno 2,7 miliona hektara. Polovina šuma je državna, a druga polovina u rukama privatnih vlasnika.

I ministar poljoprivrede Dušan Petrović priznaje da Srbija nedovoljno koristi ovo prirodno blago.

- Čak 70 odsto šuma je neupotrebljivo jer je u šikarama i panjevima. Prošle godine je pošumljeno samo 2.204 hektara. Treba reći da Srbija poseduje 180 miliona tona biomase u lošim šumama, što je ravno količini od 60 miliona tona nafte, dok država godišnje troši oko četiri miliona tona - navodi ministar Petrović.

Sutra - Prirodna bogatstva Srbije (2): Supermen beži od Loznice