(Ne)kulturne svađe (4): Umetnici su uvek nesvrstani
"Mi pokušavamo da svrstamo umetnike, a oni su nesvrstani. Reč je o našoj niskosti u odnosu na njihovu veličinu. Dela Emira Kusturice su van vremena i opštečovečna. Ona pripadaju svim narodima, svim rasama", kaže za "Vesti" Dragan Elčić, filmski i TV reditelj koji je ubeđen da čitav Balkan "ima falinku".
- Kusturica je autor koga ćemo možda tek shvatiti za 20-30 godina, i njegova će vrednost, kako to obično biva, isplivati tek kada njega više ne bude jer je našeg čoveka podigao na jedan univerzalni nivo.
Drugi autori su samo mali i nacionalni igrači i mogu samo da slegnu ramenima i ćute - kaže Elčić.
Ipak, i u filmu su balkanske podele i te kako vidljive.
- Ako ćemo o podelama, rodno mesto Branka Ćopića sada pripada muslimanskom delu, ali "Bašta sljezove boje" nadrasta sve nacionalne boje, dresove i etikete. Mogu samo da zamislim kako to izgleda iz perspektive takvih velikana.
Kao umetnici oni crpe inspiraciju iz okruženja u kome žive i bave se našim čovekom. Da li je on Srbin, Hrvat, musliman ili Jevrejin, to uopšte nije presudno - pojašnjava Elčić.
Glumca, pesnika i muzičara Radeta Šerbedžiju svi bi da svojataju, kao i njegove kolege Bogdana Diklića i Zdravku Krstulović. Neki od njih su imali i te kakvih problema u vihoru rata 90-ih godina.
- U ratu su se umetnici i stvaraoci iz svih oblasti potpuno izgubili.
Neki su se teško prilagodili, a neki su otišli svako u svoje jato, i po svojoj nacionalnoj opredeljnosti tražili kako da uklope u nove okolnosti. Nažalost, svi smo izgubili jer su se najteže snašle najveće ličnosti.
Elčić podseća na pesnika Duška Trifunovića.
- Jedan od naših najeminetnijih stvaralaca i u muzici i u književnosti, koji se potpuno izgubio. Došao je u Srbiju bez ičega, putovao je vozom da bi imao gde da prespava i do smrti ostao izgubljen. Napatili su se i velikani poput Kemala Montena, Zijaha Sokolovića koji je danas na relaciji Beč - Beograd, Jadranke Stojaković, koja je otišla za Japan ili Nede Ukraden...
Oni su se sklonili, a u prvi plan su isplivali oni koji su želeli da se ostvare preko nacionalnih ludila, a uvek su bili drugi ili treći po kategoriji. I nikada ne bi isplivali da nije bilo busanja u nacionalna prsa.
|
Dragan Elčić je redovni profesor TV režije i šef katedre na Akademiji umetnosti BK u Beogradu. Režirao je više od 200 dokumentarnih i krakometražnih filmova i 78 različitih dokumentarnih emisija |
"Milutin Milanković: Putnik kroz vasionu i vekove", film Dragana Elčića
Elčić ipak veruje da će stvari polako dolaze na svoje mesto, i da će prave stvari isplivati na površinu, bez obzira na njihovu nacionalnost.
Srbin, ali dobar
Dijalog iz filma Rajka Grlića "U raljama života"(1984): |
