Prirodne nepogode na Balkanu (3):Zalivamo jedan odsto njiva

U Srbiji se od 3,6 miliona hektara obradivih površina sistemi za navodnjavanje nalaze na oko jedan odsto! Ali ako se u obzir uzmu individualna gazdinstva taj procenat je nešto veći oko 3,2 odsto, ali slaba nam je to vajda.

Predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije dr Miladin Ševarlić navodi da Albanija navodnjava 28 odsto obradivih površina, a Austrija kao brdsko-planinska zemlja 15 odsto.

- Srbija bi ulaganjem u već postojeće sisteme za navodnjavanje, ali i izgradnjom novih, mogla da ima dve do tri setve u toku godine pojedinih poljoprivrednih kultura - navodi dr Ševarlić.
 

Međutim da bi se to ostvarilo, potrebno je osposobiti sistem za navodnjavanje u dolini Zapadne Morave kojim bi bili pokriveni Čačak, Trstenik, Kruševac, kao i onaj u Preševskoj dolini, ali i više uraditi na iskorišćavanju sistema Dunav-Tisa-Dunav, koji bi mogao da navodnjava 500.000 hektara (trenutno se iz ovog kanala navodnjava svega 35-50.000 hektara).
 

- Izgradnja sistema za navodnjavanje košta od 2.000 do 5.000 evra po hektaru, u zavisnosti od modela koji bi se primenjivao. Osim navodnjavanja preko velikih hidromelioracionih sistema, za Srbiju bi bilo dobro da se ustali sistem navodnjavanja sa izvora u blizini njiva, što je dalo odlične rezultate u Grčkoj.

Zbog klimatskih promena i povećanja sunčanih i veoma toplih dana u Srbiji se moraju što pre osposobiti već izgrađeni sistemi za navodnjavanje, ali i izgradnja novih.

- To je veoma važno ako se ima u vidu prognoza svetskih stručnjaka da će u narednih 10 godina rasti cene hrane, ali i potražnja za osnovnim životnim namirnicama, što je i izvozna šansa Srbije - smatra dr Ševarlić.