Prirodne nepogode na Balkanu (2): Zemlja ispucala od žeđi
Srpski seljak voli da psuje. Mrndža paor kad mu tuđa stoka uđe u njivu, psuje vlast i poreznike, one koji određuju cenu mleka, psuje nesposobne partije i političare, ovakvu državu, familija ministra poljoprivrede mu je redovna po redosledu za psovke, hoće sve po spisku i Obami, o onima koji mu otimaju Kosovo i Metohiju i da ne govorimo, ponekad psuje tek onako, reda radi, da mu lakne duši... Ali ovog leta srski seljak najčešće psuje sušu!
Ivan Rakićević iz Prislonice kod Čačka prodaje papriku sa traktorske prikolice pored Ibarske magistrale i ubi se da ubedi nezadovoljne kupce da je ovogodišnja paprika sitnija, ali da je kvalitetnija i ukusnija od prošlogodišnje.
- Kiša nije pala više od 100 dana i suša će načisto da upropasti seljaka. Posadio sam oko pola hektara paprike u nadi da ću nešto zaraditi, ali udarila ova žega, sušu mu je...m i od zarade nema ništa. Prevalio sam še'set godina i ne pamtim da je bila ovakva pošast, a ne pamte ni stariji od mene u selu. Prošle godine paprika bila do ispod lakta, a ove godine sva se skvrčila i ukuvala od vrućine i upola je jeftinija nego prošle godine. Ma, čista propast - jadikuje Rakićević.
Leto skoro bez kapi kiše preti da finansijski urniše povrtlare u čačanskom kraju, ali nije lako ni krompirašima sa Suvobora i Rajca jer je ovogodišnji rod manji za oko 40 odsto od prošlogodišnjeg. I krompiraši psuju sušu, ali uz psovku obavezno pomenu i Obamu jer su "Amerikanci glavni krivci za sušu u Srbiji jer nešto petljaju sa klimom".
- Čista propast! Krompir smo zbog suše počeli da vadimo još početkom septembra, što niko ne pamti. Prošle godine je krompir bio toliko skup da su ove godine seljaci navalili i zasejali na desetine hektara nadajući se dobrom rodu. No, udarila ova suša, rod se prepolovio, nafta poskupela, nadnice za Rome zajedno sa tri obroka, paklom cigara i prenoćištem već su prešle 20 evra. Kada se podvuče crta, onaj ko bude izvukao uložene pare i rad u krompirnjake može da peva, a o zaradi nema ni govora - kaže za "Vesti" Đuro Brković, poljoprivrednik iz sela Teočin, koji pod krompirom ima desetak hektara.
Takovsko-rudnički kraj nije najpovoljniji za sejanje kukuruza, ali paoru treba kukuruz i za proju i za stoku.
- Prema onome kako je kukuruz rodio, više smo s proleća bacili u zemlju nego što ćemo naći sad na njivama. Žega je spržila kukuruz tako da je prosečna veličina klipa kukuruza kao pola šake, te ljudi ne beru kukuruz već ga kombajniraju za silažu. Ali, bogu hvala, pšenica je dobro rodila. Istina, zbog suše i loše godine mnogi će rasprodati stoku jer nemaju čime da je ishrane, a to ne valja ni za seljaka ni za državu. A zemlja je toliko ispucala da u pukotine na njivama čovek može da zavuče čitavu ruku - objašnjava Miroslav Vuksanović, poljoprivrednik sa planine Rajac.
Od žege i suše nastadali su zasadi pod krompirom, bašte, ali prava šteta koju su pretrpeli seljaci najviše se vidi u voćnjacima i pašnjacima. Rudničanin Zoran Ilić kaže da seljaci odavno ne izgone stoku na ispašu jer je na livadama trava potpuno izgorela te stoka samo tumara.
- Čekamo kišu da se trava povrati, ali veliku štetu su pretrpele i šume. U nekima su se osušila i stoletna stabla što ne pamte ni najstariji meštani u selima na planini Rudnik, a u voćnjacima je prava pustoš. Da bi se zaštitilo od suše, voće je već odavno odbacilo list, a plodovi su sitni i zakržljali. Ipak, šljiva je dobro rodila i puna je šećera, te će biti i dobre rakije, a uz rakiju, zna se, srpski seljak psuje mnogo sočnije!
Pčelama najbolje
- Iza sušne godine se nikada ne ogladni kao iza kišne, kažu pčelari koji su relativno zadovoljni ovogodišnjom berbom meda. Nije najbolja godina, ali nije ni najgora. Meda nema previše, ali je med kvalitetan. Velike vrućine su dobre za pčele jer ih tada ne napadaju bolesti - objašnjava pčelar sa Rudnika Milun Miletić. |