Kurt Valdhajm - skriveno zlo (6): "Pomilovan" u Beogradu
Jedan od onih koji se dugo i intenzivno bavio ratnom prošlošću Kurta Valdhajma bio je i Ilaj Rozenbaum, u jednom periodu i čelni čovek Kancelarije za specijalne istrage američkog Ministarstva pravde, koji je osamdesetih godina prošlog veka, u trenutku najveće slave i političkog uzleta Kurta Valdhajma, objavio knjigu u kojoj je, kako ističe Danko Vasović, doslovce napisao i ovo:
"Sovjeti i Jugosloveni su koristili informacije koje su posedovali da bi ucenjivali Valdhajma. To je jedini način da se objasni uvećani broj sovjetskih službenika u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija koji je postao generalno sedište KGB-a u Americi!"
RUSKI ŠPIJUN
Rozenbaum podseća da je Amerika u to vreme bila zakonom pooštrila režim prema sovjetskim diplomatama koji se bez specijalnih dozvola i odobrenja nisu smeli udaljavati više od deset kilometara od svog sedišta, a i njihova vozila su imala posebne oznake kako bi u svakom trenutku mogla biti na oku policije i agenata američke kontraobaveštajne službe.
Tom režimu jedino nisu podlegali sovjetski službenici zaposleni u Ujedinjenim nacijama. Rozenbaum tvrdi da su svi oni, u stvari, bili špijuni KGB-a, a namnožili su se zahvaljujući Valdhajmu koji je, kako kaže, i sam radio za tu službu ili bio pod njenom direktnom kontrolom jer se drugačije ne može tumačiti to što je sovjetskim diplomatama tako širokoruko delio dragocene legitimacije sa pečatom Ujedinjenih nacija.
A da sve ovo nisu bile prazne priče pokazalo se kada je Valdhajmov zamenik za političke poslove u Ujedinjenim nacijama i jedan od najpoznatijih sovjetskih agenata, Viktor Lisovski, iznenada napustio svoje lagodno mesto u svetskoj organizaciji i prebegao u Sjedinjene Američke Države, nesumnjivo dobro unovčivši svoje golemo iskustvo, a naročito informacije o svom dotadašnjem neposrednom šefu u palati Ujedinjenih nacija. Pitanje je samo kad će i da li će CIA te informacije lansirati i pomoći da se konačno stavi tačka na priču o Kurtu Valdhajmu.
Kad je pukao skandal sa Viktorom Lisovskim i u samom Sovjetskom Savezu su počela glasna propitivanja o Kurtu Valdhajmu, ko mu je i zašto oprostio zločine i zašto ta velika i moćna zemlja nije makar iskoristila svoje pravo veta i onemogućila njegov izbor na tako važnu i uticajnu funkciju u svetskoj organizaciji (Kurtu Valdhajmu bi verovatno i po treći put bio produžen mandat na mestu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija da Kina 1982. godine nije stavila veto i osujetila nameru ostalih sila u Savetu bezbednosti). Kad je zapretila opasnost da sve poprimi mnogo ozbiljnije razmere, strasti je smirio lično Andrej Gromiko, gromoviti sovjetski ministar spoljnih poslova koji je, pravdajući i braneći odluku Sovjetskog Saveza da podrži Valdhajmovu kandidaturu, stao u odbranu i samog Valdhajma:
- Valdhajm je objektivan i čvrst političar koji je uanpredio poslove u Ujedinjenim nacijama i pomogao da postanu forum gde socijalističke zemlje i treći svet zajedno rade za dobrobit mira.
Valdhajm - skriveno zlo:
|
Tako, za ilustraciju, u jednom od tih uputstava komandama na terenu, Valdhajm doslovce piše da u slučaju da postoji neprijateljski stav stanovništva prema nemačkoj vojsci, za prepade na nemačke vojnike ili oštećenje nemačke imovine, "represalije treba sprovoditi najenergičnijim sredstvima kao i do sada... U svakom slučaju odgovoriti strijeljanjem ili vješanjem talaca, uništavanjem okolnih sela itd".
Krajem osamdesetih godina i vodeći jugoslovenski političari, ne samo već istaknuti Lazar Mojsov, koristili su svaku priliku da operu ljagu sa imena Kurta Valdhajma. Jugoslovenska vlada je, recimo, glatko uskratila bilo kakav odgovor na više pitanja postavljenih u parlamentu o otvaranju arhiva i obelodanjivanju podataka o austrijskom predsedniku, a sve je nezvanično pravdano željom da se ne remete odnosi sa Austrijom i ne ugrožava obostrano važna i razvijena saradnja, posebno u oblasti turizma i trgovine.
AKO TI JE ŽIVOT MIO...
U to vreme se pojavila i jedna krivotvorena potvrda o Valdhajmovoj navodnoj nevinosti, fabrikovana po svoj prilici u kuhinji jugoslovenske državne i vojne bezbednosti, koja je istog dana, 2. februara 1988. godine objavljena u zapadnonemačkom "Špiglu" i jugoslovenskim "Večernjim novostima", a potom nikada nije demantovana niti je ikada do kraja razjašnjeno ko je to i za čiji račun uradio:
- Istraga koju je tada vodio istražni sudija Dušan Slijepčević precizno je utvrdila da je sve urađeno u Arhivu oružanih snaga SFRJ - zapisao je kasnije Danko Vasović, koji tvrdi da mu je sudija Slijepčević poverio kako mu je neki pukovnik iz Arhiva, navodno, zapretio da će biti likvidiran ukoliko nastavi sa istragom oko spasavanja Valdhajma:
- Ako ti je život mio, nemoj da se petljaš u to jer iza svega stoje i sve nadziru obaveštajne službe - kazao mu je navodno taj pukovnik, a Slijepčević je, po toj priči, rekao da bi sve ovo posvedočio i pred sudom.
Istraga u ovom slučaju nikada nije nastavljena niti dovedena do kraja iako Kurt Valdhajm odavno nije među živima, a nema ni mnogih od onih koji su je mogli zaustaviti i zapretiti, ili barem više nemaju ni moći ni interesa da čuvaju ime i delo jednog zločinca koji je prošao bez kazne, mada se, očigledno, više od šezdeset godina znalo za njegova zlodela.
Još je stroga tajna
Nema sumnje da je Kurt Valdhajm spasen u Beogradu akcijom lobija na čijem čelu je bio Lazar Mojsov, odnosno u akciji u kojoj je sve konce i dirigentsku palicu držao Budimir Lončar, kaže Darko Vasović.
|
K R A J