Drugi talas krize (3): Država je pojela privredu
Privreda je već na ivici propasti, u velikim je dugovima i to u evrima, a zna se da će dinar nesumnjivo mora da pada.
Dugovi preduzeća tako rastu u odnosu na imovinu, što znači da za privredu neće biti života.
Ekonomista dr Ljubomir Madžar tvrdi da će srpske firme brzo biti nesolventne, a takve idu u stečaj koji se često završava likvidacijom.
Udar krize iz sveta je od drugostepene važnosti za Srbiju, ali je opasna čorba koju smo sami sebi zakuvali.
- Srpska država je jaka i halapljiva, ona opterećuje privredu visokim porezima. Javna potrošnja je na visokom nivou, drugim rečima, ako se ovako nastavi, država će pojesti privredu - navodi Madžar.
Jedna od posledica slabljenja privrede jeste smanjenje proizvodnje i otpuštanja.
- Bio bih veoam iznenađen ako ne bi bilo otpuštanja. Veliki broj nezaposlenih biće dodatni teret za srpski budžet, koji je već ionako opterećen - smatra Madžar.
Prema njegovoj oceni, greške u ekonomskoj politici Srbije su sistemske, drugim rečima,ne možete imati sistem u kome javnu potrošnju povećavate radi skupljanja političkih poena.
Madžar kaže da Vlada Srbije ne radi gotovo ništa da stvori ambijent za privlačenje stranih investitora.
- Vlada jedino ume da ih privuče subvencijama za otvaranje radnih mesta od pet ili sedam hiljada evra. To je ludost, da grđe ne može biti. Jasno je da investitori kad imaju takvu priliku dolaze, uzimaju novac i besplatnu radnu snagu, a odlaze čim im subvencije isteknu. Naša Vlada jedino zna da posegne za novcem iz budžeta što je veoma štetno - kaže Madžar, koji ocenjuje da se na taj način ne pomaže privredi, niti smanjuje nezaposlenost.
Istovremeno dok država visokim porezima guši mala i srednja preduzeća, najveći tajkuni duguju, kako se pretpostavlja, oko pet milijardi evra na ime poreza. To je novac koji bi mogao da posluži kao zdrava osnova za subvencije za otvaranje novih radnih mesta.
- To je žalostan podatak da žalosniji ne može biti, da u jednoj siromašnoj državici neki bogataši duguju toliki novac. S tolikom finansijskom neodgovornošću i haosom jasno je da boljitka ne može biti. Trebalo bi hitno da se istraži taj akumulirani dug u kom je periodu napravljen i ko ga je tolerisao. U poslednjih desetak godina bilo je nekoliko vlada tako da bi trebalo da se vidi koja od njih je najviše aminovala poresku neposlušnost tajkuna - kaže Madžar.
Pročitajte i:
