Raspad srpske porodice (3): Lažne suze kao mamac

Mnoge žene poveruju muževima nasilnicima kad plaču i obećavaju da ih više nikada neće tući, a posle pomirenja im bude još gore.

Oko 109.500 poziva u pomoć žena žrtava nasilja tragično svedoči o stanju u srpskim porodicama. Savetovalištu protiv nasilja u porodici, koje već 15 godina pomaže žrtvama fizičkog i psihičkog maltretiranja, dnevno se obrati dvadesetak žena. I sve ti brakovi počnu lepo, ali kada se ljubav ugasi, dođe nasilje. Prošle godine duševno i fizički ranjene i uplakane žene u pomoć su pozvale 5.400 puta, dok je za prvih šest meseci ove godine brojka prešla 3.000 poziva.

- Ima slučajeva da je reč o teškim povredama, koje su opasne po život, nekada ih na nas upućuju policija i centri za socijlani rad. Trudimo se da ih sve zbrinemo. Porast broja poziva za pomoć može se tumačiti otvaranjem medija za temu nasilja u porodici i donošenjem zakonske regulative. Shvataju da nije sramota zatražiti pomoć - kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici i Sigurne ženske kuće.

Zaposleni profesionalci u savetovalištu spremni su satima da razgovaraju ne bi li pomogli ženama da prevaziđu problem.

- To što je odlučila da progovori znači da je prepoznala problem i da ga treba rešavati. Nekada žene žele samo da ih neko sasluša, da čuju tuđe mišljenje, iskustvo... Dešava se da kažu: "Nije me fizički zlostavljao, samo me je šamarao." Kada ih partner psuje, grdi i omalovažava, uglavnom misle da je to deo svakodnevice s kojom moraju same da se izbore. Pokušavamo da utvrdimo o kakvim oblicima nasilja je reč, da li je prijavljivano i ranije. Na raspolaganju su i pravnici koji pomažu da se napiše tužba, žalba, pokrene postupak, tu je i naša saradnica koja je psihoterapeut, a obezbeđen im je i smeštaj u Sigurnoj kući - objašnjava Vesna Stanojević.

Mada su žrtve nasilja, žena se često vraćaju nasilniku.

- To važi čak i za žene koje su boravile u Sigurnoj kući. Dešava se da ih muževi nasilnici zovu, šalju poruke, plaču, obećavaju da to više nikada neće raditi i one uglavnom nasednu. Naravno, nakon pomirenja dešava se da nasilje bude još većih razmera.

U našem patrijarhalnom društvu, opterećeni formom porodice - tata, mama, deca, roditelji često nisu podrška.

- Ženi je mesto pored muža, a devojka čim završi školu bi trebalo da se uda. Neudata žena je manje vredna i takvo mišljenje postoji čak i kod mladih obrazovanih devojaka. Čim se žena na Balkanu razvede odmah dobije pogrdan naziv - raspuštenica. Zato ženama koje su žrtve nasilja roditelji nisu uvek podrška, naročito ne majke. Majkama je lakše da joj je ćerka udata, da je tamo negde i tuđa briga. Naravno, ima i roditelja koji su velika podrška.

Prva sigurna kuća u Beogradu sagrađena je u novembru 2000. godine, a do sada je u njoj utočište pronašlo više od 1.550 žena i oko 1.600 dece.