Raspad srpske porodice (3): Lažne suze kao mamac

Oko 109.500 poziva u pomoć žena žrtava nasilja tragično svedoči o stanju u srpskim porodicama. Savetovalištu protiv nasilja u porodici, koje već 15 godina pomaže žrtvama fizičkog i psihičkog maltretiranja, dnevno se obrati dvadesetak žena. I sve ti brakovi počnu lepo, ali kada se ljubav ugasi, dođe nasilje. Prošle godine duševno i fizički ranjene i uplakane žene u pomoć su pozvale 5.400 puta, dok je za prvih šest meseci ove godine brojka prešla 3.000 poziva.

Tuku stare očeve Savetovalištu za borbu protiv nasilja u porodici za pomoć se obraćaju i deca od 12, 15 i 16 godina. - Muškarci nam se obraćaju za pomoć kad je reč o psihičkom zlostavljanju, kada su žrtve manipulacija i ucene bivših supruga koje im uslovljavaju viđanje dece i slično. Grupa o kojoj se najmanje govori jesu stariji muškarci, koji su žrtve nasilja svoje dece. U slučajevima kad se živi u zajednici, ukoliko deca ne rade, a piju i drogiraju, da bi dobili novac, nasilno se ponašaju prema starim roditeljima.

- Ima slučajeva da je reč o teškim povredama, koje su opasne po život, nekada ih na nas upućuju policija i centri za socijlani rad. Trudimo se da ih sve zbrinemo. Porast broja poziva za pomoć može se tumačiti otvaranjem medija za temu nasilja u porodici i donošenjem zakonske regulative. Shvataju da nije sramota zatražiti pomoć - kaže Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici i Sigurne ženske kuće.

Zaposleni profesionalci u savetovalištu spremni su satima da razgovaraju ne bi li pomogli ženama da prevaziđu problem.

- To što je odlučila da progovori znači da je prepoznala problem i da ga treba rešavati. Nekada žene žele samo da ih neko sasluša, da čuju tuđe mišljenje, iskustvo... Dešava se da kažu: "Nije me fizički zlostavljao, samo me je šamarao." Kada ih partner psuje, grdi i omalovažava, uglavnom misle da je to deo svakodnevice s kojom moraju same da se izbore. Pokušavamo da utvrdimo o kakvim oblicima nasilja je reč, da li je prijavljivano i ranije. Na raspolaganju su i pravnici koji pomažu da se napiše tužba, žalba, pokrene postupak, tu je i naša saradnica koja je psihoterapeut, a obezbeđen im je i smeštaj u Sigurnoj kući - objašnjava Vesna Stanojević.

Mada su žrtve nasilja, žena se često vraćaju nasilniku.

Trezni nasilnici - Alkoholizam nije uslov za nasilje u porodice. Na 100 nasilnika, beleži se 37 alkoholičara, što znači da je 63 bilo trezno kada je počinilo nasilje. Predrasuda je da je pijana osoba nasilnik. Žene koje se nama obraćaju uglavnom su odrasle u disfunkcionalnim porodicama, gde je bilo nasilja, mnoge od njih potiču iz domova, hraniteljskih porodica ili su ih čuvale bake ili deke. Rano su ulazile u brak, tražeći utočište u novoj porodici.

- To važi čak i za žene koje su boravile u Sigurnoj kući. Dešava se da ih muževi nasilnici zovu, šalju poruke, plaču, obećavaju da to više nikada neće raditi i one uglavnom nasednu. Naravno, nakon pomirenja dešava se da nasilje bude još većih razmera.

U našem patrijarhalnom društvu, opterećeni formom porodice - tata, mama, deca, roditelji često nisu podrška.

- Ženi je mesto pored muža, a devojka čim završi školu bi trebalo da se uda. Neudata žena je manje vredna i takvo mišljenje postoji čak i kod mladih obrazovanih devojaka. Čim se žena na Balkanu razvede odmah dobije pogrdan naziv - raspuštenica. Zato ženama koje su žrtve nasilja roditelji nisu uvek podrška, naročito ne majke. Majkama je lakše da joj je ćerka udata, da je tamo negde i tuđa briga. Naravno, ima i roditelja koji su velika podrška.

Prva sigurna kuća u Beogradu sagrađena je u novembru 2000. godine, a do sada je u njoj utočište pronašlo više od 1.550 žena i oko 1.600 dece.

Čitajte i: Raspad srpske porodice (1): Beda na vrata, ljubav kroz prozor Raspad srpske porodice (2): Svađa umesto doručka