Podele koje traju vekovima (2): Tito i Draža, od heroja do dželata
Ni posle 70 godina Srbi nisu prestali da se dele na one koji se kunu u petokraku i one koji bi na glavi nosili kokardu. Taman se učinilo da je nastupilo zatišje, a onda se pojavio predlog SPO-a, da most koji se upravo gradi na Adi Ciganliji treba da ponese ime Draže Mihailovića, nekadašnjeg načelnika štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini. U isto vreme, socijalisti, ali i Titovi potomci, oštro su se usprotivili tome.
Aleksandar Jugović, potpredsednik Srpskog pokreta obnove, koji se zalaže za monarhiju i njene simbole, tvrdi da je Mihailović jedna od naših najvećih istorijskih ličnosti i da Srbija mora njime da se ponosi.
- Most na Adi pruža se preko mesta na kojem je đeneral streljan i bačen u tajnu grobnicu. Ako bi most nosio njegovo ime, uvek bi se sećali terora crvenih dželata. To bi bila opomena da se slični zločini više nikad ne ponove - kazao je Jugović.
Joška Broz, unuk Josipa Broza Tita, nije ostao dužan na želje SPO-a:
- Ako je čovek proglašen za ratnog zločinca, a neko hoće da mostu da ime po njemu, onda to govori u kakvoj državi živimo.
Jugović kaže da podele postoje otkako je sveta, nije to srpski specijalitet, ali su kod nas izraženije.
- I danas neki slave 7. jul, kada su ubijena dvojica Srba Milenko Branković i Bogdana Lončar. Slave pobedu nad ubijenom braćom, oko 100.000 ravnogoraca je svirepo ubijeno i pobacano u masovne grobnice nakon završetka Drugog svetskog rata. Ja se zalažem za nacionalno pomirenje, ali komunisti i njihova deca još slave dželate i promovišu ih kao heroje - kaže Jugović za "Vesti".
Titov unuk i predsednik Komunističke partije Joška Broz, s druge strane, objašnjava da je radi zajedničkog boljeg života ponudio Vojislavu Mihailoviću, unuku Draže Mihailovića, da se sretnu i sklope primirje.
- Tito i Draža su se dva puta u julu i avgustu 1941. godine sastajali u selu Brajići na Ravnoj gori i u selu Divci ne bi li se dogovorili da se zajedno bore protiv nacista. Nije im uspelo. Nedavno sam imao nameru da se gospodin Voja Mihailović i ja pomirimo i da smanjimo podele u Srbiji. Da pomirimo i naše dedove Tita i Dražu. Nema više živih ni četnika ni partizana, pa je glupo da se mladi ljudi i dalje truju takvim stvarima. Bolje da se svi borimo za bolji život. Nisam dobio odgovor pa nismo, nažalost, ni jedan drugom pružili ruku - objašnjava Broz za naš list.
Podele koje traju vekovima
|
Da je pomirenje još daleko, dokaz je i to što su se prošle godine Titove pristalice i rođaci pobunili kada se pominjalo da se u Beogradu otvori muzej Draže Mihailovića, pošto su porodici vraćene lične stvari ovog četničkog vođe - fotoaparat, par naočara, penkalo, dvogled, busola i deo ličnog naoružanja.
- Mi od ličnih predmeta pokojnog dede nismo dobili ništa, čak ni penkalo - kazao je tom prilikom Josip Joška Broz.
Biorevolucija protiv istorije
|
