Zločin među Srbima (3): Žene s nožem, deca s pajserom
Kriminolog Zlatko Nikolić smatra da kriza u kojoj građani Srbije žive decenijama nije razlog za povećanje broja ubistava. On tvrdi da je kriza samo doprinela da se spusti prag tolerancije, pa smo malo lakši na obaraču.
- Ubistvo je ubistvo, u krizi ili bez nje. Motiv je za mene nebitan. Razlikuje se samo način na koji se ubistvo izvrši.
Nikolićevo iskustvo pokazalo je da samo uračunljiva, svesna osoba može posle zločina da iskasapi žrtvu, što nije slučaj sa šizofreničarima.
- Psihopate ne planiraju da iskasape žrtvu. To rade da bi prikrili zločin. Sadizam je lek za nemoć monstruoznih zločinaca, a takve osobe ne mogu da uspostave saosećanje sa drugima. Kada dođe do situacija u kojima nema kontrole, kao što su ratovi, oni postaju izuzetno agresivni. U miru se povlače ispod svoje fasade, a istina se prozre tek kada ta fasada pukne. Ubica se ne postaje odjednom, oni su takvi bili i ranije - smatra Nikolić.
Zločin među Srbima
|
Monstruozne ubice se mogu nazvati i tihim ubicama, osobama koje sa osmehom kriju nož iza leđa. Ima i onih drugih koji ubijaju brzopotezno.
To je trenutak pomračenja svesti, kada je ubistvo osveta i posledica dugog trpljenja.
Muškarci tada posežu mahom za vatrenim oružjem, žene za kuhinjskim noževima. Maloletnicima su omiljeni pajseri, bokseri, štangle...
Bezosećajna mladost
|