Zločin među Srbima (3): Žene s nožem, deca s pajserom

- Ubistvo je ubistvo, u krizi ili bez nje. Motiv je za mene nebitan. Razlikuje se samo način na koji se ubistvo izvrši.

Nikolićevo iskustvo pokazalo je da samo uračunljiva, svesna osoba može posle zločina da iskasapi žrtvu, što nije slučaj sa šizofreničarima.
 

- Psihopate ne planiraju da iskasape žrtvu. To rade da bi prikrili zločin. Sadizam je lek za nemoć monstruoznih zločinaca, a takve osobe ne mogu da uspostave saosećanje sa drugima. Kada dođe do situacija u kojima nema kontrole, kao što su ratovi, oni postaju izuzetno agresivni. U miru se povlače ispod svoje fasade, a istina se prozre tek kada ta fasada pukne. Ubica se ne postaje odjednom, oni su takvi bili i ranije - smatra Nikolić.

Zločin među Srbima   Ubistvo brata zbog strujomera Devojku polio benzinom i zapalio

Monstruozne ubice se mogu nazvati i tihim ubicama, osobama koje sa osmehom kriju nož iza leđa. Ima i onih drugih koji ubijaju brzopotezno.

To je trenutak pomračenja svesti, kada je ubistvo osveta i posledica dugog trpljenja.

Muškarci tada posežu mahom za vatrenim oružjem, žene za kuhinjskim noževima. Maloletnicima su omiljeni pajseri, bokseri, štangle...

 

Bezosećajna mladost - Broj maloletnika ubica poslednjih godina opada, međutim, povećava se okrutnost njihovog zločina. To se dešava zato što naši mladi pate od odsustva morala. A to je opet posledica omaški u vaspitavanju. Roditeljima je zabranjeno da kažnjavaju decu jer se pod kaznom odmah podrazumeva zlostavljanje. Nekada je bilo dovoljno da majka mrko pogleda dete, pa da zna da je pogrešio. Bez kazne ne možete da vaspitate dete i da ga naučite da razdvoji dobro od lošeg. Zato naši mladi postaju potpuno bezosećajni - kaže Nikolić.