Obeležavanje 1. maja urancima i protestima
Međunarodni praznik rada, 1. maj, biće danas u Srbiji obeležen tradicionalnim urancima na izletištima širom zemlje, kao i sindikalnim protestima za poboljšanje položaja radnika.
U Beogradu će, prema očekivanjima, kao i svake godine, najposećenija biti gradska izletišta Ada Ciganlija, Košutnjak i Avala, a izvesno je i da će građani širom zemlje neradni dan iskoristiti za odlazak u prirodu i turističke centre.
1. maj se kao praznik rada obeležava u znak sećanja na protest čikaških radnika 1886. godine, kada je nekoliko stotina hiljada zaposlenih zatražilo osmočasovno radno vreme i zaštitu radničkih prava.
Sindikati: Šta da slavimo?
Sindikati su složni u oceni da nema mnogo razloga za slavlje na način na koji taj praznik obeležava najveći broj građana, budući da su radnici u Srbiji obespravljeni i da su u teškom ekonomskom i socijalnom položaju. |
Međunarodni praznik rada će, takođe, biti povod i za ukazivanje na loš položaj radnika u Srbiji, pa će Novi sindikat zdravstva, Udruženi sindikat Srbije "Sloga" i Policijski sindikat Srbije u podne organizovati štrajk u centru Beograda, kako su najavili, u znak borbe za poboljšanje prava zaposlenih.
Kako je ranije saopštilo ministarstvo za rad i socijalna pitanja, prvomajski praznici će se praznovati tri dana -1, 2. i 3. maja, a iz inspektorata za rad je poručeno da je prema Zakonu o radu poslodavac dužan da zaposlenima koji rade na praznik dodatno plati 110 odsto dnevnice.
Statistički gledano, u Srbiji danas 700.000 ljudi nema posao i isto toliko živi ispod granice siromaštva.
Kragujevački socijalisti organizovali uranak
Obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Kragujevcu ove godine je organizovala jedino Socijalistička partija Srbije dok su i ovoga puta izostali sindikalni protesti.
Na prvomajskom uranku u Šumaricama, na kome su tradicionalno posluženi kačamak i šumadijski čaj socijalisti Kragujevca su svim građanima čestitali praznik rada i istakli da 1. maj ne shvataju samo kao simbol vekovne borbe proletarijata već i kao obavezu i odgovornost za tu partiju da uloži još veću energiju u ostvarivanju radničkih prava i poboljšanja materijalnog položaja.
Posle posluženja usledio je kulturno-umetnički program u kome su nastupili folklorni anasmbl, izvorne grupe, vokalni interpretatori, glumci i pesnici.
Orbović: Nema energije za proteste
Predsednik Samostalnog sindikata Srbije Ljubisav Orbović je ukazao da radnici u Srbiji Prvi maj, Međunarodni praznik rada, dočekuju u veoma teškom položaju.
Orbović je kazao da taj sindikat ove godine nije organizovao prvomajske demonstracije jer nema energije koja bi pokrenula ljude.
"Veliki broj ljudi je ostao bez posla, većina ima niske plate, ova godina je teža nego što su bile ranije", rekao je Orbović agenciji Beta.
Plate godinama nisu povećane, a cene rastu, te se sada od prosečne plate može kupiti samo 70 odsto potrošačke kopre.
Prošle godine u Srbiji je bilo oko 180 štrajkova u kojima je učestvovalo oko 20.000 ljudi, ali rekao je Orbović, u državi koja nije pravna, sindikati ne mogu imati kvalitetnu ulogu.
"Možete protestovati, štrajkovati, sve smo to imali, ali vi u zemlji koja nije pravna možete štrajkovati tri, pet dana, ali se to sve razvodni i efekti budu jako mali", ukazao je on.
Orbović je izneo da je sindikat dobio 95 odsto sporova radnika, ali da se smisao spora gubi jer radni sporovi traju godinama.
Amerikanci mimo sveta
Sva dosadašnja nastojanja da se i u SAD praznik rada proslavlja 1. maja, doživela su neuspeh, pa je, tako, za Amerikance, Dan rada, bio i ostao, prvi ponedeljak u septembru.
Iako je povod da 1. maj bude odabran za datum obeležavanja međunarodnog praznika rada baš "američki" - krvavi sukob policije i radnika u Čikagu, 1886. godine, Amerikanci praznik rada obeležavaju četiri meseca kasnije.
To je savezni praznik, i smatra se završetkom leta i sezone godišnjih odmora, a u nekim delovima SAD to je i dan kada škole počinju da rade.
U SAD 1. maj je, zvanično , Dan lojalnosti i Dan zakona. Oba su uvedena kao kontrateža radničkom Prvom maju, na koji se u Americi uglavnom gledalo kao na komunistički praznik.
Dan lojalnosti uveden je, najpre, 1921. godine, kao Dan amerikanizacije, da bi 1949. dobio sadašnje ime, a trebalo je da podseti na lojalnost SAD i na ostvarene slobode američkog društva. Dan zakona uveden je 1958. godine, sa idejom da istakne ulogu zakona u stvaranju SAD i njegovog značaja u društvu.
Oba značenja, kao i oba praznika, prilično su slabo poznata američkoj javnosti, koja Prvi maj, ako ga obeležava, u raznim delovima zemlje to čini na različite načine. Negde je to, po uzorima donetim iz Evrope, kao dan koji označcava da je zimi konačno došao kraj, a negde i dalje kao deo radničke takođe evropske tradicije, dok su negde obe tradicije spojene. Za razliku od većeg dela sveta, sindikati, po pravilu, u SAD nisu deo toga.
Nema izgleda da se ta situacija promeni, i to ne samo zbog privrženosti jedne mlade nacije svojim još mlađim tradicijama.
U SAD godinama opada udeo organizovanog radništva. Sa više od trećine zaposlenih koji su sindikalno bili organizovanih posle Drugog svetskog rata, sada je ta cifra svedena na 12 odsto zaposlenih Amerikanaca koji su članovi nekog sindikata. U privatnom sektoru ih je još manje, svega sedam odsto.
Poslednjih godina su 1. maja skupove organizovali uglavnom latinoamerički radnici, ali povod nisu nužno bila radnička prava, već i drugi problemi koji ih tište, najčešće problem imigracije i zakonodavstvo u toj oblasti. |
Partije levice treba da štite radnike
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" Branislav Čanak rekao je da taj sindikat nije organizovao prvomajski protest i pozvao partije levice da se uključe u zaštitu prava radnika.
Prema njegovim rečima, samo će jedan od granskih sindikata, Sindikat Hemije, nemetala, energetike i rudarstva, kao i prošle godine organizovati protestnu povorku, u Kruševcu.
"Ove godine očekujemo da će na tom protestu biti više radnika jer je organizovano kuvanje pasulja", rekao je Čanak.
On je dodao da "Nezavisnost" provodm praznika ne organizuje centralnu manifestaciju jer "radnike nije lako privoleti da se 1. maja odreknu opušanja uz roštilj".
Organizovanje prvomajskih protestnih povorki, kako je ocenio, nije obaveza samo sindikata. "Ima toliko partija levice u Srbiji koje imaju iste obaveze kao sindikati i njih niko ne proziva šta rade za Prvi maj, a oni isto idu na roštilj i jagnjetinu toga dana", kazao je predsednik UGS "Nezavisnost".
Čanak je objasnio da partije levice, kao i sindikati, imaju obavezu da podstiču radnike da Prvog maja iskažu spremnost da sačuvaju i unapede svoja prava.
