17 godina od ubistva Dade Vujasinović
Danas se navršava 17 godina od smrti novinarke nedeljnika "Duga" Radislave Dade Vujasinović, a okolnosti njene smrti još nisu razjašnjene.
Vujasinovićeva je pronađena mrtva u porodičnom stanu 8. aprila 1994. a pretkrivični postupak u ovom predmetu je pokrenut tek pre dve godine.
Prošle godine, portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić izjavio je povodom godišnjice njene smrti da je ovaj predmet "jedan od najvažnijih" i da će "imati najveći mogući prioritet", ali do danas ništa nije saopšteno o rezultatima prikupljanja novih dokaza.
Posle prve istrage, zvanična verzija je glasila da je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Istraga je obnovljena 1988. da bi Okružni sud u Beogradu na predlog tužioca novembra 2006. naložio novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje, jer ranije obavljena veštačenja nisu bila u saglasnosti.
Po nalogu Okružnog suda u Beogradu maja 2008. godine svetski poznati
Mladić zna ko je ubio Dadu Vujasinović?
Čovek kojeg je general Ratko Mladić u svojim dnevnicima označio kao "Zemljak" ili "Krajišnik" i za koga je naveo da mu je preneo saznanja o ubicama novinarke Dade Vujasinović, potvrdio je autentičnost zapisa iz Mladićevih dnevnika. |
balištičar Vladimir Kostić utvrdio je da su u telu Dade Vujasinović nađena dva filcana čepa i da rane nije mogla naneti sama sebi, odnosno da je "najverovatnije ubijena".
Na osnovu tog veštačenja, okružni tužilac u Beogradu je januara 2009. podneo policiji zahtev za prikupljanje dokaza o njenom ubistvu. Uoči godišnjice smrti Dade Vujasinović, Nezavisno udruženje novinara Srbije ponovo je zatražio da istragu preuzme Tužilaštvo za organizovani kriminal od koga se očekuje da rasvetli i ubistva novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.
Dada Vujasinović je rođena 1964. godine u Čapljini (BiH). Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1987. godine, a najveći deo novinarske karijere radila je u nedeljniku "Duga".
Bila je poznata po izveštajima i reportažama sa ratiša u Hrvatskoj i BiH, istraživačkim temama i tekstovima o organizovanom kriminalu. Posthumno je objavljena knjiga njenih rukopisa: "Svedočenja (iz obeščašćene zemlje)".
