Tuga porodica nestalih (2): Ivan nije dočekao maturu
Ivan Majstorović, učenik gimnazije u Prištini, kad je kidnapovan imao je samo 17 godina. "Moj sin nije bio pripadnik ni vojnih ni paravojnih formacija. Bio je samo dete bez ikakve krivice", kaže njegova majka Dragana Majstorović.
O tom gnusnom činu razgovarali smo sa njegovom majkom Draganom. Ova zdravstvena radnica napominje da je njena porodica 13. jula 1999. godine, nasilno izbačena iz stana.
- Kad su međunarodne snage došle na Kosovo i Metohiju mi smo odlučili da ostanemo u Prištini verujući u zajednički život sa Albancima. Smatrali smo da ništa nismo učinili zbog čega bismo morali da se selimo. Ostali smo u svom stanu, ali kad su nas isterali na ulicu, otišli smo u Kosovo Polje kod mojih roditelja. Tamo smo se smestili ja, suprug Milorad i naša dva sina Nikola i Ivan - počinje potresnu ispovest Dragana Majstorović.
Pocepali slike nestalih
|
U Kosovu Polju su ostali neko vreme nadajući se da će se situacija popraviti i steći uslovi za povratak u Prištinu. Vreme je proticalo, problem se nije rešavao, pa su Majstorovići ipak odlučili da napuste Kosovo i Metohiju.
- Prvo sam otišla ja - veli Dragana. - Kao zdravstveni radnik, došla sam u Leskovac. Nešto kasnije je u Šabac otišao stariji sin Nikola. Tamo su ga prihvatili naši kumovi. Mlađi sin Ivan se nadao da će škola početi da radi i zato je ostao dole još neko vreme.
On se iskreno nadao da će se situacija smiriti i da će upisati četvrtu godinu gimnazije u Kosovu Polju, ili u Prištini. Ali, kako je vreme prolazilo i nije bilo najave da će školska godina početi, odlučio je da školovanje nastavi u Leskovcu.
Devetnaestog avgusta 1999. godine s komšijom Draganom Stevanovićem iz Kosova Polja, inače radnikom Elektroprivrede, krenuo je ka Leskovcu.
- Obojicu su negde oko 10 časova ispratili moji roditelji i moj suprug - iznosi Dragana. - Iz Kosova Polja su krenuli prema Prištini, odnosno Merdaru. Vozili su se preko Miloševa, Livadice i Podujeva. Na toj relaciji su i kidnapovani. Kako smo kasnije saznali, u tzv. lapskoj zoni su bile postavljene prepreke i na tom putu su zaustavljani Srbi, hapšeni i odvođeni u istražni zatvor Batlava. Neki naši prijatelji Albanci su nam kazali da je tada dvadesetak Srba oteto i odvedeno na nekakva ispitivanja.
Sudbina gimnazijalca Ivana Majstorovića je i danas nepoznata.
- Mogu samo da kažem da je moj Ivan bio učenik treće godine gimnazije u Prištini. Nije bio učesnik ni vojnih ni paravojnih formacija. Bio je samo dete, znači bez ikakve krivice. Evo, ni danas, toliko godina posle otmice, ne zna se ni Ivanova ni Draganova sudbina. Posle objavljivanja knjige Karle del Ponte "Ja, lov i ratni zločinci" i izveštaja Dika Martija, u nama su ubijene sve nade da je iko od otetih još živ. Imali smo informacije da su postojali logori, da su naši još bili živi, da su držani i čuvani za razmenu. Prijatelji Albanci su nam govorili da budemo strpljivi i da čekamo povratak svojih najmilijih - kaže Dragana sa tugom u glasu.
Porodice kidnapovanih i nestalih na Kosovu verovale su da će doći do razmene i čak podržale puštanje 2.100 Albanaca iz zatvora van Kosova i Metohije.
Tuga porodica nestalih
Prvi deo: Aleksandar opisao svoju smrt |
- Srbija ih je pustila, ali do razmene nikad nije došlo - konstatuje Dragana Majstorović. - I sad saznajemo surovu istinu da su naši nasilno odvođeni u Albaniju i da se trgovalo njihovim organima. Ja se nadam da moj sin Ivan nije tamo dospeo. Hoću da verujem da je na nekom drugom mestu ili je možda ubijen negde na drugom mestu. Ali, kako vreme prolazi, saznajemo da je većina otetih na prostorima Kosova i Metohije, završila u Albaniji.
Dragana Majstorović navodi da su međunarodne snage na Kosmetu sve znale, pa i za kidnapovanje velikog broja ljudi i postojanje logora, ali da ništa nisu preduzimale.
- Mi smo ih obaveštavali o svakom nestanku, ali su dosijea nestajala i neko ih je na volšeban način uništavao. Istraga nikad nije sprovedena do kraja. Sada je došlo neko vreme, sklona sam da kažem političko vreme, kada konačno treba da se rasvetle sudbine otetih ljudi - kaže na kraju potresne ispovesti Dragana Majstorović.
UN ostale jedina nada
|