"Vozili smo Srbe u kasapnicu"

Misija UN na Kosovu još 2003. godine je imala dokaze o otmicama i krađi organa otetih Srba sa KiM. Dokument, sa kompletnim svedočenjima, čak imenima mogućih deset žrtava, lokacijom Žute kuće, kao i grobalja na kojima su pohranjeni posmrtni ostaci, tada je prosleđen Tribunalu u Hagu. Iz političkih razloga istraga nikada nije sprovedena.

Osumnjičeni: Teroristi OVK

Tek sada je generalni sekretar UN Ban Ki Mun odlučio da je klima povoljna za istinu, pa se govorom u Savetu bezbednosti poziva i na ovaj dokument, pred kojim je ceo svet zabezeknut - da je u vreme kada su administracijom UN na KiM upravljali Nemac Mihael Štajner i bivši premijer Finske Hari Holkeri, napravljena ovakva istraga, a da su posle nespornih dokaza svi ćutali punih sedam godina.

U dokumentaciji sa oznakom "poverljivo", koja sadrži 29 stranica u zaglavlju zavedenih oznakom CKX-103, piše da su kidnapovani Srbi prebacivani na sever Albanije sredinom 1999. godine, da je između 50 i 300 osoba oteto i kamionima prebačeno u pritvore u okolinu Kukeša i Tropoje.
 

- Sredinom 1999. godine, oni su prebačeni u sekundarne pritvore (privatne kuće i industrijske komplekse) u srednjoj Albaniji. Većina su etnički Srbi kidnapovani u periodu od juna i oktobra 1999. godine. Srbi odvedeni u Albaniju su uglavnom muškarci starosti između 25 i 50 godina, piše u pismu upućenom Džonatanu Saču, šefu misije Haškog tribunala na Kosovu i Makedoniji. Vođe OVK su zarađivale i do 45.000 dolara od izvađenih organa samo jedne otete osobe.

Unmik je dokumentaciju sastavio na osnovu svedočenja i potvrde najmanje osam svedoka - Albanaca iz Crne Gore i sa Kosova, koji su bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Četvorica tvrde da su zarobljenike prevozili do pritvora u severnoj i srednjoj Albaniji, trojica da su vozili do klinike u Burelu, dvojica da su odnosila leševe, a jedan da je prevozio delove tela i organe do aerodroma "Rinas" kod Tirane.

Sa brojevima umesto imena, u Unmikovom izveštaju koji je "procureo" zatamnjene su sve odrednice - lokacija, vreme puta i slične, koje bi mogle da ukazuju na identitet svedoka. Navode se i isporuke do Piškopeje, do improvizovane klinike u centralnoj Albaniji.
"Svedoci su uglavnom davali samo kratke odgovore pokušavajući da umanje svoju ulogu u toj operaciji. Uplašeni su da bi detaljnije informacije mogle da ih razotkriju."

Niko nije bio direktan svedok medicinskih zahvata. Međutim, sve je izvedeno uz znanje visoko i srednje rangiranih oficira OVK, kao i lekara sa Kosova i iz inostranstva. Tvrde i da su ovu "operaciju" podržale i osobe sa operativcima albanske tajne policije u vreme prethodnog mandata premijera Saljija Beriše.

"Ništa ne može biti urađeno na južnom Kosovu bez klanova u Peći i Prizrenu. Ništa što je povezano sa organizovanim kriminalom, kao narkotici, prostitucija, cigarete, oružje, pranje novca. Daut Haradinaj i Naim Maljoku su lično zaduženi za Peć i Đakovicu sve do Junika, linije koja razdvaja metohijsku dolinu do Mališeva", piše u dokumentima.

 
Svedoci

1. Albanac iz jugozapadnog Kosova, nisko rangiran borac OVK, bio je vozač i tvrdi da je prevozio zarobljene do zatvora u severnoj i srednjoj Albaniji.
2. Albanac sa severozapada Kosova, nisko rangirani borac OVK se pridružio 1998. godine, tvrdi da je prevozio zatvorenike do pritvora u severnoj i srednjoj Albaniji, i da je uklanjao leševa nedaleko od klinike u Burelu.
3. Albanac sa severozapada Kosova, pripadnik obezbeđenja i vozač regionalnog štaba OVK, tvrdi da je prevozio zarobljene do zatvora u severnoj i srednjoj Albaniji i da je uklanjao leševe nedaleko od klinike u Burelu.
4. Albanac iz Crne Gore, komandant voda u OVK, tvrdi da je sahranjivao srpske civile na Kosovu i prebacivao zarobljene sa Kosova u severnu Albaniju.
5. Albanac sa Kosova koji je pružao logistiku OVK, tvrdi da je upoznat sa transportom zatvorenika do severne i srednje Albanije.
6. Albanac sa Kosova iz Prizrena koga je OVK zarobio i optužio za saradnju sa srpskim vlastima. Zajedno sa bratom, bio je zatočen u bazi OVK u Kukešu. Oslobođen je i vratio se u Prizren posle rata (brat mu je umro u pritvoru u Kukešu). Tvrdi da je video srpske zatvorenike u Kurkeši i da je čuo da su neki od tih Srba prebacivani u Burel.
7. Albanac iz Crne Gore, služio u OVK kao običan vojnik, tvrdi da je video kosovske Srbe u privatnim zatvorima na severu Albanije.
8. Albanac, katolik, bio u jedinici komandanta Drinija, ima indirektna saznanja o transportima zatvorenika sa Kosova na sever Albanije.
 

Žrtve srpski civili i žene iz istočne Evrope

Francuska državna internet-televizija Frans 24 objavila je poverljiv izveštaj iz 2003. godine, koji, navodno, nikada nije bio prosleđen Euleksu. Iz izveštaja se vidi da su Ujedinjene nacije do detalja bile obaveštene o trgovini organima između Kosova, Albanije i drugih zemalja koju su organizovali visoki funkcioneri OVK 1999. i 2000. godine.

"Među njima su ličnosti bliske Ramušu Haradinaju, bivšem ratnom vođi koji je postao predsednik vlade od decembra 2004. do marta 2005", piše na sajtu Frans24. Navodi se da je reč o izveštaju koji poseduju Ujedinjene nacije i haški Tribunal i koji "seje sumnju" u to koliko su i da li su UN zaista podržavale "međunarodne organizacije, a pogotovu evropske, čiji je zadatak bio da rasvetle činjenice o mogućoj trgovini organima na Kosovu 1999. i 2000. godine".

U redakcijskom tekstu dalje se navodi da je dokument poslednji u seriji pokušaja da se istraže navodi o trgovini organima. "Ovaj dokument, koji su redigovali istražioci UN, nije dostavljen Euleksu, policijskoj i pravosudnoj misiji EU na Kosovu", i dodaje se da "ovaj propust ostaje neobjašnjen".

Dokument izveštaja UN na engleskom jeziku opisuje:

"Žrtve su, uglavnom, srpski civili, ali i mlade žene poreklom iz istočne Evrope, koje su izgleda bile tajno prebacivane sa Kosova na sever Albanije".
Prema Frans24 u izveštajima se vidi da su žrtve po dolasku u Albaniju bile prebacivane u ilegalne zatvore i u jednu improvizovanu kliniku gde su im lekari vadili organe kako bi ih prodavali na ilegalnom tržištu.