Serijal: Od kriminalaca napravili žrtve (2)
U Francuskoj policijski funkcioneri i ministri ne mogu ili neće da shvate da je na Kosovu reč o mafiji, a ne žrtvama varvarstva Srba, kao što se predstavlja, kaže Gzavije Raufer, direktor Instituta za kriminologiju na pariskoj Sorboni i autor knjige "Albanska mafija", objavljene 2000. godine.
Da kriminolozi i policija nisu iznenađeni sadržajem Martijevog izveštaja potvrdio je 2007. godine javno i komesar belgijske policije (rang pukovnika) Fransoa Farsi na jednom predavanju u Institutu za kriminologiju, na pariskom Univerzitetu Sorbona.
Prvi deo: Blagoslov Evrope mafijaškoj državi |
- Godine 1999. kriminalne mreže su sledile mase izbeglica s Kosova. Mnogi su dolazili iz Albanije i predstavljali se kao Albanci s Kosova. Danas znamo da su postojale kriminalne organizacije koje su planirale gde će koji od tih lažnih Albanaca s Kosova da ide, u koju zemlju, šta će da kažu...
Treći deo: Svet će zažmuriti na trgovinu organima |
Vlada je odlučila da rastereti budžete gradova tako što je raspodelila sve albanske izbeglice po svim opštinama u Belgiji. Naravno, nisu sve izbeglice kriminalci, ali ovo je dovelo do širenja kriminala albanske mafije po celoj belgijskoj teritoriji - rekao je tada Farsi.
Po njegovim rečima, Albanci iz Albanije koji su devedesetih godina došli u Belgiju lažno se predstavljajući kao Albanci s Kosova i Metohije vraćaju se tobož na Kosmet, a onda ponovo dolaze u Belgiju, ovog puta pod pravim imenom. Nalaze se svuda u Evropi: na Kosmetu, u Grčkoj, Turskoj, Italiji, Švajcarskoj, Francuskoj, na španskoj obali, u Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Velikoj Britaniji. Ima ih i u Litvaniji koja je postala interesantna jer je članica EU.
Gzavije Raufer, direktor Instituta za kriminologiju na pariskoj Sorboni, kaže da je 2000. godine u Lozani objavio knjigu "Albanska mafija", koja je zatim prevedna na srpski i albanski jezik.
U Albaniji je čak postala referentni udžbenik za obuku policajaca koji treba da se bore protiv organizovanog kriminala.
- U Francuskoj je bilo potrebno da prođu tri godine od objavljivanja njegove knjige da bi konačno 2003. godine jedan policijski funkcioner u intervju jednom francuskom dnevniku rekao: "Istina, imamo problem s albanskim organizovanim kriminalom."
Nisu hteli da priznaju. Za njih je bilo nemoguće da žrtve budu kriminalci, to nije ulazilo u njihove glave - kaže Raufer.
I Albance drže u strahu
|
On je, kako navodi, išao kod jednog francuskog ministra, koga je poznavao i pokazao mu jedan izveštaj Interpola u kome se kaže da na balkanskom putu 60 do 70 odsto heroina prolazi preko Albanaca, pre svega ljudi s Kosmeta.
- Rekao sam mu: Sačekaj malo, nisu oni samo žrtve varvarstva Srba - oni su i trgovci drogom. Odgovorio mi je:
- Tvoje izjave su rasističke. Ništa nije hteo da čuje o tome. Takva je bila atmosfera u Francuskoj u ono vreme. Besmislen je prigovor da sam rasista jer su Albanci beli - kaže Raufer.
Do gotovo identičnih zaključaka o albanskoj mafiji došao je i njegov kolega, kriminolog Bertran Mone s prestižnog EDHEC, visoke univerzitetske škole u Parizu. On ukazuje i na još jednu pojavu koji kaže:
- Sve do 2000. godine albanski mafijaški klanovi otimali su silom ili na prevaru uglavnom Albanke iz Albanije, s Kosova i iz Makedonije. Poslednjih sedam godina ova pojava je sve ređa, a albanska mafija sve učestalije kupuje žene od srednjoevropskih i balkanskih kriminalnih organizacija - uglavnom Bugarke, žene iz Bosne, Rumunke, Moldavke i Ukrajinke - kaže Mone.
Kupuju žene za prostituciju
|