Bler nagovarao Klintona na kopnenu invaziju SRJ; Klinton nije hteo žrtve!
Iz dnevnika Alistera Kembela, pres sekretar bivšeg britanskog premijera Tonija Blera, "arhitekte rata" koji je rekao da ne žali zbog bombardovanja SR Jugoslavije: Kako je Toni Bler, u panici, pokušavao da ubedi Klintona da pošalje kopnene trupe na SRJ. NATO i glavna komanda su u potpunom haosu
21. april 1999, put u Belu kuću i razgovor sa Bilom Klintonom o kopnenoj intervenciji
Na letu za Vašington, Toni (Bler) je rekao da ako ne pobedimo Srbe, pašće zavesa na vladu. I to ne samo na našu. Razmatrao je argumente koje će upotrebiti pred Bilom (Klinton): ako političari kažu da ne smemo da dozvolimo da izgubimo, i ako generali kažu da ne možemo da pobedimo bez trupa, onda moramo da krenemo. Invazija. Jasno kao dan.
Toni me pitao da li mislim da je Klark (glavnokomandujući snaga NATO) za ovu opciju. Rekao sam da je on "gazda", i da moramo da ga ubedimo. Bler se brinuo da će, ako nastavi da insistira na invaziji, dovesti u pitanje svoj odnos sa Klintonom.
Džo Lokhart (sekretar za štampu Bele kuće) je zvao, i imao je dve stvari da nam kaže:
1. Italijanski general je pogrešio što je rekao da će Srbi izvesti nešto tokom Samita NATO;
2. Američke novine bile su pune tekstova o tome da će Toni pritiskati njihovog predsednika oko invazije.
Vozili su nas direktno u Belu kuću. Toni i (britanski) general Čarls Gatri sedeli su nazad u sedištu, Džonatan Pauel (Blerov sekretar i jedan od najbližih saradnika) i ja napred. Džon mi je rekao da su Amerikanci veoma hladni kad god se pomene invazija. Tada sam shvatio da će sastanak biti baš težak.
Stigao je Bil K. Pružio je ruku svima i onda nas liftom poveo u jednu veću sobu.
Medlin Olbrajt, Sendi Berger (savetnik za nacionalnu bezbednost) i njegov zamenik Džim Stajnberg su već bili tamo. Raspoloženje je kod njih bilo napeto, videlo se. Samo je Klinton delovao drugačije, opuštenije.
Čekanje nije dugo trajalo. Krenulo se od dnevnog reda za samit NATO, a potom u detalje o Kosovu. Toni je bio nemilosrdan:
1. NATO i glavna komanda su u potpunom haosu.
2. Vazdušna kampanja je OK, ali ništa više od toga.
3. Čitava vojska, izgleda, tvrdi da iz vazduha nećemo moći da pobedimo.
Rekao je da zna koliko je to teško, ne samo jer smo javnost ubedili da ćemo moći da završimo bez upotrebe trupa: "Krećem od pretpostavke da ne možemo sebi da dozvolimo da izgubimo. To znači da moramo da uradimo sve što možemo, i da upotrebimo sve što imamo".
Dodao je: "Milošević se neće predati osim ako misli da postoji realni izgledi za invaziju". Brinuo je: ako budemo čekali i čekali i čekali, stići će zima i uslovi za rat će biti nemogući. Kazao je: Klark obavlja herojski posao, ali mu treba pomoć.
Potopili su ga.
Nisu bili raspoloženi za kopnene trupe, čak ni za to da kažu da postoje planovi. Trebalo bi im od 150.000 do 200.000 vojnika, većina bi bila iz SAD. Toni je ponovio da moramo da pobedimo, i da moramo da slušamo vojsku. Bil je bio miran. Žvakao je kubansku cigaru, pio dijetalnu "koka-kolu" i mrmljao nešto oko Francuza. Sve vreme, oči njegovih savetnika bile su uprte u njega. On mi je izgledao mnogo opušteniji.
Džonatan je rekao da su Francuzi u mnogo boljoj situaciji. Ako mi sjebemo stvari, naša greška. Ako pobedimo, oni su deo velike pobede. Klinton je podvukao da mi uništavamo Miloševića mnogo više nego što smo i mislili da ćemo moći. Taj stav bazirao je na jugoslovenskim zvaničnim izjavama. Pitanje je sada da li ćemo moći toliko da ga povredimo da će potražiti diplomatski izlaz.
Bil je pričao o tome kako je Milošević optužen za ratne zločine, ali je u isto vreme razmišljao o tome da se s njim nagodimo. Rekao je da moramo da bombardujemo tako da napravimo pakao. Da budemo kreativniji u diplomatiji. Možda da naoružamo Albance. Da sredimo kako to sve medijski izgleda.
Onda je Bili otišao da uzme neko piće, jer je postalo očigledno da će ova stvar baš da traje. Toni je tada kazao da je najgori scenario da izgubimo, pa da generali izađu i kažu kako im nije dozvoljeno da urade sve što je bilo potrebno za pobedu.
Berger nam je pripretio da ne treba ni da se šapuće o invaziji, ali Toni je tvrdio da moramo da stvorimo više neizvesnosti - posebno u Miloševićevoj glavi - oko toga da li ćemo koristiti vojsku. Bil nije toliko negativan kao Sendi: "Bilo bi neodgovorno ne napraviti bar neke planove, ali na takav način da to ne izazove rascep u Alijansi".
Onda je izgovorio kako će ga republikanci verovatno podržati u planovima za kopnenu invaziju, "jer bi ga to uništilo". "Možda ne misle da je to kao Vijetnam, ili kao Hitler i Tito, ali pretpostavljaju da ćemo tamo biti duže vreme, i sa mnogo žrtava", istakao je američki predsednik.
Bil i Toni imali su kratak sastanak, tokom kojeg sam im rekao u kakvom su rasulu NATO i Vrhovna komanda. Na kraju toga je Berger rekao: "Sada ću skočiti kroz prozor."
U kolima je Toni bio veoma mračan. Osećao je da smo jako udaljeni jedni od drugih, i da postoji mogućnost od svađe između SAD i Britanije. Kako bi se to svidelo Širaku! Rekao je meni i Džonatanu: "Obično nisam sklon panici, ali sada paničim. Ovo bi nas dokrajčilo. Ako izgubimo, ili ako se makar završi traljavo, u velikom smo problemu".
Bili smo u Beloj kući puna dva i po sata. "Mislim da nisam obavio zadatak večeras", procedio je.
Meni se činilo da je Bil bio mnogo raspoloženiji za razgovore od Sendija, ali je bila i istina da smo veoma udaljeni, i da će biti teško preživeti samit bez nekoliko procepa.
