Američki obaveštajac za "Vesti": Teroristima dat spisak meta!
Ajra Vinkler, nekadašnji analitičar i kriptograf američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), ekskluzivno za "Vesti-online" govori o diplomatskoj aferi koja ovih dana potresa svet.
Kako je počela afera?
Baza podataka američkog dilomatskog aparata pala je ruke mladog poručnika Bredlija Meninga, ovaj je to prosledio Džulijanu Asanžu, odnosno "Vikiliksu", da bi potom jedan po jedan dokument bivao objavljen na internetu. I dok svetski državnici spuštaju obrve dok čitaju kako ih vide američke diplomate, ili kako vide jedni druge, dva dokumenta su ozbiljno uspaničila Belu kući i Stejt department. Prvi je spisak objekata od strateškog značaja za nacionalnu bezbednost SAD, a za drugi zapravo niko još ne zna šta je, jer se radi o takozvanoj Otrovnoj piluli - kriptovanom fajlu koji je Asanž pripremio i negde sklonio, a aktiviraće se ukoliko mu život bude ugrožen.
O opasnosti objavljivanja tih podataka, za "Vesti-online" govori Ajra Vinkler, bivši top obaveštajac Nacionalne bezbednosne agencije, ogranka američkog Ministarstva odbrane.
- Neki od dosad objavljenih podataka su zapravo pretnja za ceo svet. Na primer, nedavno je objavljena depeša o objektima u svetu koji su od vitalnog interesa za SAD. U te objekte se ubrajaju i mnoge fabrike lekova koje se nalaze u Evropi. Te kompanije proizvode određene lekove za čitav svet, a objavljivanjem spiska one mogu dospeti na listu meta terorističkim grupama - kaže Vinkler.
|
Bezbednjak sa laptopom
Ajra Vinkler je jedan od vodećih svetskih stručnjaka za oblast sajber bezbednosti. Karijeru je započeo u Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (National Security Agency) gde je radio kao visoki obaveštajni i analitičar kompjuterskih sistema. Kada je napustio NSA, nastavio je da radi za druge vladine obaveštajne službe SAD, da bi se konačno opredelio za život civila. Ipak, nije napustio profesiju, te postaje predsednik Savetničke grupe a zaštitu interneta, glavni bezbednosni strateg informatičke kompanije "HP". Redovno drži predavanje u SAD i Evropi i poznat je po simulacijama hakerskih upada u sisteme kompanija, kako bi se razvio sistem zaštite podataka. Autor je dve knjige, "Špijuni među nama" i "Zen i umetnost informatičke bezbednosti". |
Spisak koji Vikiliks prenosi za mnoge je bio šokantan. Reč je o naređenju Stejt departmenta iz februara 2009. godine u kojem se od svih vladinih ustanova traži da iz svog domena sastave spisak objekata ili resusra od strateške važnosti za SAD. Tu su se našle neke naizgled čudne lokacije, poput rudnika kobalta u Kongu, fabrike za proizvodnju seruma protiv zmijskih ujeda u Australiji, pogona za proizvodnju insulina u Danskoj, ili inženjerske fabrike u Edinburgu, krucijalne za proizvodnju nuklearnih pomornica.
Poznato je da SAD sebe vide kao ključnog aktera globalnog rata protiv terorizma, te samim tim ima strateške interese koji daleko prevazilaze njene granice, ali je za mnoge naročito iznenađenje bilo i to da Stejt department gasovod "Nadim" u centralnom Sibiru smatra objektom od presudne važnosti za nacionalne interese Vašingtona, iako se njime gas doprema evropskim državama. Ako se taj spisak pogleda, ispostavlja se da je dominantan broj bitnih objekata zapravo van teritorije SAD.
- Ljudi moraju biti svesni da bi teroristi zapravo mogli da napadnu daleko više ciljeva u Evropi, nego u SAD. Nisu samo Sjedinjene države zemlja koja bi trebalo da bude uznemirena zbog objavljenih depeša - dodaje Vinkler.
Sedište NSA u Fort Mejdu
Ajra Vinkler smatra da je većina dokumenta nevažna, ali da bi životi određenih ljudi ipak mogli biti dovedeni u opasnost, uprkos činjenici da Vikiliks, bar ne da to priznaje, nije došao u posed nijednog "top sikret" dokumeta. Kako bi se bolje razumela tehnologija razmene podataka vladinih službi i agencija i očiglednu lakoću Vikiliksa da do podataka i dođe, moralo bi se vratiti u 2001. godinu.
- Posle terorističkih napada 11. septembra 2001. američka vlada je shvatila da obaveštajna zajednica nije dobro koristila informacije do kojih su njene službe dolazile, te je formiran jedinstven sistem baze podataka u koji su različite službe plasirale svoje podatke. Međutim, sada se pokazalo da je taj sistem bio loš i obilo im se o glavu. Jednostavno, više od milion ljudi je imalo pristup podacima - dodaje Vinkler.
Dakle, ovakvo "curenje" informacija je jednostavno bila nevolja koja se kad-tad morala dogoditi.
|
Moćna NSA
NSA je agencija američkog Minstarstva za odbranu čiji je osnovni zadatak da kriptografski zaštiti komunikacije vladinih službi SAD šifriranjem podataka i istovremeno probijanjem kriptovanih podataka drugih država. Iako bi većina građana na pomen obaveštajnog aparata SAD u startu pomislio na CIA-u, zapravo je NSA okosnica obaveštajne zajednice SAD, jer se preko te agencije prikupi 85 odsto svih obaveštajnih podataka. NSA se ne bavi "hjumintelom", odnosno tradicionalnim špijunskim poslovom u kojem agenti imaju ključnu ulogu, već isključivo barata informatičkim tehnologijama u službi obaveštajnog rada. |
Dok običan svet sa filmova zna za CIA i FBI, agenciju NSA retko ko da i spominje. A ona zapravo ima veći budžet i više zaposlenih od famozne CIA-e!
Vikiliks je došao u posed ukupno 251.287 dokumenata, odnosno dilomatskih depeša. Svi oni slili su se u bazu "Tajna mreža internet protokola" - SIPRNet (Secret Internet Protocol Router Network ). Sva dokumenta klasifikovana su u dve kategorije - "poverljivo" (confidential) i "tajno" (secret), odnosno,u toj se bazi ne nalazi nijedan dokument najstrože tajnosti iz kategorije "strogo poverljivo" (top secret). Ipak, američka vlada je saopštila da sva objavljena dokumenta mogu da nanesu ozbiljnu štetu nacionalnoj bezbednosti.
Približno polovina fajlova, odnosno 40,5 odsto njih zapravo uopšte nema oznaku tajnosti, dok je svega šest odsto, ili ravno 15,625 dokumenata pod oznakom "poverljivo" ili "tajno". Od toga, tačno 4,330 dokumenata se samtra izuzetno osetljivim i imaju dodatnu oznaku "NOFORN", što znači da ga ne smeju videti ljudi koji nisu američki državljani.
Prema podacima američke vlade, skoro 2,5 miliona ljudi je imalo pristup SIPRNet mreži, ali je iskustvo pokazalo da su najveći korisnici ovih informacija bili ljudi iz Ministarstva odbrane. Fajlovi se moglo pristupiti sa specijalnih računara u centrima posebno određenim za te svrhe. Ulazne šifre su se, upravo zbog opasnosti od hakovanja, menjale na svakih 150 dana, ali bi Bela kuća morala da se zabrine i zbog činjenice da čak i podacima sa najvišom oznakom tajnosti "top secret" ima pristup čak 850.000 Amerikanaca.
Drugi deo teme: "Da li će svet progutati Otrovnu pilulu?"
Treći deo Teme: Afera Vikiliks: Ko je klinac koji je zaljuljao svet?
