Džulijan Asanž - Anarhista među diplomatama
Najtraženiji čovek na svetu ovih dana svakako je Džulijan Asanž, programer, anarhista, čovek koji stoji iza najvećeg skandala američke diplomatije u istoriji. Interpol ga traži, britanski špijuni misle da znaju da se krije u Londonu, a političari širom sveta sa zebnjom iščekuju da li će još koja tajna diplomatska depeša obigrati svet.
Uveliko se nagađa ko sve stoji iza Asanža, da li je on stvarno mozak operacije ili samo predstavnik neke daleko moćnije i brojnije grupe. Ceo svet se danas pita i koji su pravi motivi Asanža da objavi 250.000 dokumenata prepiske američkih diplomata. Urednik magazina "Tajm" Rik Stengel kaže da odgovor, kao i za svakog drugog čoveka, treba potražiti u detinjstvu.
Asanž je odrastao u haotičnoj porodici. Selio se više desetina puta, majka Kristina ga je krila od oca u starateljskoj raspravi punih pet godina, nikada se nije skrasio i u suštini ima sve odlike anarhiste.
Rođen je 3. jula 1971. u Taunsvilu u Australiji. Školovao se svake godine u drugom gradu pošto su njegovi roditelji vodili putujuće pozorište lutaka. Kristina je već u 17. godini prošla Australiju uzduž i popreko, a njen sin Džulijan je o svom detinjstvu govorio da je pomalo ličilo na roman o Tomu Sojeru.
Kasnije su se njegovi roditelji razveli i majka se 1979. preudala za muzičara, s kojim je dobila sina da bi joj tri godine kasnije i drugi brak propao. Džulijan je sa 16 godina pobegao od kuće.
Pokušao je bezuspešno da studira matematiku, fiziku i filozofiju, ali mu je programiranje od najranije mladosti bila glavna strast. Hakovanjem počinje da se bavi 1987. i od tada je više puta hapšen i kažnjavan, uglavnom novčano.
Poznato je da je Asanž 1989. počeo da živi sa devojkom sa kojom ima i sina, ali i da su se samo dve godine kasnije rastali pod nerazjašnjenim okolnostima. Devedesetih izdaje više knjiga u kojima objašnjava principe i motive hakovanja računara. Već 1995. optužen je za hakerske aktivnosti i uhapšen. Kažnjen je s nekoliko hiljada australijskih dolara i pušten na uslovnu slobodu.
Sa nekoliko saradnika osniva 2006. Vikiliks, portal čiji je naziv zapravo kovanica naziva "viki", koji potiče od čuvenog sajta Vikipedija, i reči "liks", što znači curenje. Vikiliks objavljuje nekoliko hiljada dokumenata između 2006. i 2009, ali ne uspeva značajnije da skrene pažnju sveta. Ipak, Asanž dobija silne nagrade za istraživačko novinarstvo tih godina, a mediji su ga proglasili Džems Bondom svetskog novinarstva.
Prvi pravi veliki udarac zadao je u junu 2010. Reč je o paketu od nekoliko stotina hiljada dokumenata nazvanih "Vorlogs" (ratni ključ), koji pokrivaju depeše o zbivanjima u ratu u Avganistanu i Iraku. Tada su razotkrivena mučenja ratnih zarobljenika, ubistva civila i slično. Asanž je likovao, najavljujući novu poslasticu - diplomatsku prepisku.
Kako se ispostavilo, tajna dokumenta je Asanžu dostavio bivši američki obaveštajac Bredli Mening star samo 22 godine, koji je službovao u Iraku i bio odlično upućen u tehnologiju razmene i čuvanja informacija. Mening je tekstualne podatke teške 1,6 gigabajta uredno skidao i narezivao na diskove sa omotom pevačice Lejdi Gage.
Kasnije je ipak uhapšen i nalazi se u samici gde čeka suđenje posle kojeg bi, u najgorem slučaju, mogao da ode na 52 godine robije. Asanža to nije pokolebalo, ali jeste njegovu četvoricu prijatelja koji su sa njim osnovali Vikiliks. Svi su ga napustili.
U ponoć 26. novembra Asanž je pustio svetske tajne u svet. Pošto je pretpostavljao da bi mu sajt mogao biti oboren, pobrinuo se da se dokumenta pohrane na više mesta. Bio je u pravu. Senator Džo Liberman je 30. novembra zahtevao od Amazona da uskrati Vikiliksu pravo korišćenja servera i sajt je nakratko pao, ali kad se shvatilo da to zapravo neće zaustaviti curenje tajnih informacija, sajt je ponovo proradio.
Asanž je morao da se da u beg. U junu je objavio spise iz ratova u Iraku i Avganistanu, a gle čuda, već u avgustu je u Švedskoj pokrenuta istraga o navodnom silovanju u kojem je učestvovao. Zapravo, Asanž se sumnjiči da nije koristio kondom prilikom voljnog seksualnog čina, iako je to prethodno obećao partnerki, što se prema švedskim zakonima smatra seksualnim uznemiravanjem.
Ni američki državni tužilac Erik Holder ne miruje, pa tako razmatra pokretanje postupka protiv Asanža za špijunažu i ugrožavanje nacionalne bezbednosti.
Asanž se preventivno krije. Njegova majka je rekla da ne zna gde joj se krije sin i da ona u stanu nema kompjuter. Pojedini novinari koji su u kontaktu sa Asanžovim saradnicima kažu da svakodnevno menja fizički izgled, čime izmiče poterama. U međuvremenu Ekvador mu je ponudio utočište "bez ikakvih uslova i problema".
I dok beži pred špijunima i policijom, Asanž ne miruje te najavljuje novu bombu. Sledeći put njegova meta biće najveće američke banke. Izgleda da se ljudska sloboda preselila na internet.
