Ujedinjuje se diplomatija ex-YU zemalja?
Države bivše Jugoslavije, osim Slovenije, načelno podržavaju ideju srpskog predsednika Borisa Tadića o zajedničkim ambasadama. Zvanična Ljubljana za sada pristaje jedino na zajedničke ekonomske poslove.
Prve destinacije gde će se diplomate naći pod jednim krovom mogle bi da budu zemlje Afrike. Beograd je, kako je ”Večernjim novostima” rečeno u MSP, uputio inicijativu, spreman je za razgovore o detaljnoj razradi ovog modela i čeka odgovore iz komšiluka, prenosi B92.
"Ideja o ”skandinavskom modelu” za diplomatsko-konzularna predstavništva ponovo je aktuelizovana u situaciji ekonomske krize. Zemljama u regionu budžetska sredstva su sužena i svima ide u korist da smanjimo troškove, a pri tom ne ugrozimo naše nacionalne interese, iako sedimo u istoj zgradi“, objašnjava Borko Stefanović, politički direktor MSP.
On smatra da je ”skandinavski model” u interesu Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i BiH, a naknadno bi se dogovaralo da li bi nas u trećim zemljama predstavljao zajednički ambasador, ili bi više diplomata sedelo u istoj zgradi i delilo troškove.
Boriša Arnaut, ambasador BiH u Srbiji, kaže da Beograd i Sarajevo već duže rade na nekoj vrsti prelaznog rešenja diplomatske saradnje, koja zasada obuhvata ispomoć u konzularnim poslovima.
"Recimo, u Africi BiH ima ambasade u Kairu i Tripoliju i značilo bi nam da nas Srbija
Ujedinjenje policija Srbije i Hrvatske?
|
zastupa ili bar pruža konzularnu pomoć našim građanima u onim zemljama ovog kontinenta u kojima ima svoje diplomate. Takođe, spremni smo da istu ”logistiku” pružimo Srbiji tamo gde mi imamo ambasade“, tvrdi Arnaut.
I crnogorski šef diplomatije Milan Roćen pozdravio je Tadićevu ideju o zajedničkim ambasadama, ali i dodao da će ona u praksi biti teško ostvariva dok dve zemlje ne postignu saradnju kakve imaju države Skandinavije.
Dok slične poruke stižu i iz Zagreba, Ljubljana je otvoreno odbila ponudu.
"Premijer Pahor je već objasnio da to nije u interesu Slovenije, niti je to moguće bezbednosno realizovati, s obzirom na to da smo mi članica EU i NATO. Uostalom, mi imamo mogućnost da preko delegacija EU budemo prisutni u celom svetu“, kaže Dejan Vladić, politički ataše slovenačke ambasade u Srbiji.
On objašnjava da bi eventualno moglo da se razmotri pitanje zajedničkog nastupa u oblasti ekonomske diplomatije i to najpre u zemljama Afrike.
U procesu sukcesije imovine SFRJ dogovoreno je da naša zemlja do kraja godine napusti 24 diplomatsko-konzularna predstavništva.
Gašo Knežević, visoki predstavnik naše zemlje u procesu sukcesije, kaže da nije bilo razgovora da se eventualno u ovim ambasadama formiraju zajednička diplomatska predstavništva zemalja u regionu.
