Preti sudbina Grčke: Ide li Ukrajina u bankrot?
Predlog ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog predsedniku Vladimiru Zelenskom, da redefiniše pristup kada je reč o vraćanju dugova Međunarodnom monetarnom fondu objavljivanjem državnog bankrota, naišao je na negodovanje stručne javnosti. Analitičari su saglasni, Ukrajina nije Grčka - iako je narod umoran od reformi, novac je potreban za razvoj zemlje.
Kolomojski, koji se smatra bliskim saradnikom Zelenskog i za koga se tvrdi da mu je finansirao predizbornu kampanju, izneo je svoj stav jasno - ako može Grčka, što ne bi mogla i Ukrajina. Svoju ideju da Ukrajina jednostavno objavi bankrot i time se oslobodi od dugova, potkrepio je i činjenicom da je narod za Zelenskog glasao upravo zbog toga što više ne želi da Ukrajina sprovodi politiku koju je vodio njegov prethodnik Petro Porošenko.
- Međutim, niti je Ukrajina Grčka, niti je Evropa spremna da prema Kijevu pokaže toliku solidarnost kao što je to bio slučaj sa Atinom - objašnjava za Sputnjik bivši ukrajinski premijer Mikola Azarov. Kako ukazuje, pare su, ukoliko se Ukrajini one daju u "normalnim uslovima", uvek dobro došle i "samo bi glup čovek tako nešto odbio".
- Novac je uvek potreban, pogotovu ukoliko se koristi za razvoj zemlje. Međutim, u ovom slučaju Kolomojski je dao konkretan savet predsedniku da sa MMF-om pregovara tako što će odbiti da plati dugovanja zemlje i objaviti bankrot. Takve lakomislene savete ne treba uzimati u obzir samo zato što se na takav način ne gradi jedna normalna finansijsko-ekonomska politika - ističe on.
Sa MMF-om su, kako je objasnio, povezane i sve druge finansijske institucije - Svetska banka, evropske organizacije, ali i brojna finansijska tržišta, samim tim objavljivanje bankrota, pozivajući se na primere Grčke i Argentine, bilo bi u najmanju ruku nekorektno, jer će odmah nakon toga uslediti i odgovor svih tih finansijskih institucija.
Problem je što kada dobijete novac od MMF-a, navodi Azarov, vi ne dugujete samo MMF-u, već i svim tim drugim finansijskim institucijama, a ne treba zaboraviti ni državne obligacije, kao ni činjenicu da je u celu tu priču umešano i kreditiranje privatnog sektora, ali i drugih finansijskih korporacija.
Poredeći Ukrajinu i Grčku, Azarov navodi da su se u Grčku slile ogromne količine novca, pa je zbog toga postignuta saglasnost između MMF-a i EU samo zato jer Evropa nije mogla da dozvoli njen bankrot. U slučaju sa Ukrajinom takvu solidarnost Evrope ne treba očekivati. On dodaje i da ne treba uzimati u obzir "sve te utopijske predloge", već je potrebno preduzimati konkretne mere.
- Ukrajina je već prolazila kroz sve to, Ukrajina je već objavljivala selektivni bankrot. Međutim, potom je sklapala sporazume sa kreditorima i ipak plaćala svoja dugovanja. Panika je suvišna, potrebno je razmotriti sve opcije kako upravljati državnim dugom - zaključuje Azarov.
