Političke igre na Baltiku: Da li će Nemačka pokleknuti?
Punom parom se gradi drugi gasovod koji bi direktno povezao Rusiju i Nemačku. Najglasnije se bune oni koji će izgubiti pare od tranzita - Ukrajina i Poljska - ali nadasve Amerikanci. A šta će biti sa "Severnim tokom 2", pita se Dojče vele u svojoj najnovijoj analizi.
To je projekat: "Ubij Ukrajinu"
Već je postavljena trećina cevi kroz Baltičko more. Kada posao bude završen, Rusija će moći da isporučuje dvostruko više gasa direktno u Nemačku, ali i druge zemlje EU.
Ali, otpor gasovodu "Severni tok 2" je sve jači. Na početku su se bunile samo Poljska i Ukrajina. Poljski ministar spoljnih poslova Jacek Caputovic taj projekat je nazvao "ubij Ukrajinu". Poljska smatra da će ukidanjem tranzita gasa kroz Ukrajinu nestati i garancije za zaštitu te zemlje od dalje "ruske agresije".
- Zbog toga je "Severni tok 2" za Varšavu "nemačka nelojalnost prema istočnim susedima i stvaranje posebnih veza sa Rusijom - kaže Kaj-Olaf Lang iz Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.
Ovu kritiku je Berlin dugo ignorisao. Ali, otkako su SAD povećale pritisak, sve dobija drugu dimenziju. Američki predsednik Donald Tramp je prošlog leta izjavio: "Nemačka će u potpunosti zavisiti od ruskih energenata ukoliko hitno ne promeni kurs."
Vašington očigledno gubi živce: "Vreme za delanje je sada", kazao je za DW jedan visoki zvaničnik vlade. "Onog trena kad gasovod bude završen, Evropa će izgubiti manevarski prostor u odnosu na Rusiju."
Savezna vlada u Berlinu razlog tih protesta vidi u poslovnim interesima. SAD žele da prodaju Nemačkoj svoj skuplji gas, kao što to već rade s Poljskom. Naime, 2016. je na poljsko-nemačkoj granici otvoren jedan terminal za prihvat američkog tečnog gasa.
- Američki gas dobijen frakingom se naprosto ne isplati u odnosu na klasični gas koji se isporučuje gasovodima - smatra Fric Edlinger, izdavač austrijskog časopisa "Internacional" o međunarodnoj politici.
Metod frakinga podrazumeva ubrizgavanje hemikalija pod velikim pritiskom kako bi se gas oslobodio iz stena. Gas se potom mora dovesti u tečno stanje, transportovati tankerima preko Atlantika, i onda ponovo vratiti u gasno stanje.
- Kako se to ne isplati, imamo žestoki politički pritisak kako bi bile donošene političke odluke protivne privrednim interesima. Donald Tramp je paradni primer, on vrši pritisak svim sredstvima. To je scenario privrednog rata protiv Nemačke i Rusije - rekao je Edlinger.
Gasovod je za Rusiju strateški projekat. Zemlja dobrim delom živi od izvoza zemnog gasa. Kada ga prodaje direktno Nemačkoj, onda se novac ne rasipa na tranzitne takse kroz Ukrajinu i Poljsku. Osim toga, te tranzitne zemlje neće imati mogućnost da prekidaju isporuku gasa kad im se prohte.
Nije slučajno Putin postavio Šredera...
Nije slučajno Vladimir Putin postavio nekadašnjeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera da sprovede projekat "Severni tok 2" uprkos protivljenjima. Ako se kritike nastave Moskva bi možda bila spremna i na ustupke Ukrajini, u svakom slučaju samo dok se ne završi projekat. Onda bi mogla sa moćne pozicije da zaboravi interese drugih istočnoevropskih zemalja.
Blokada gasovoda ima slabe izglede na uspeh. Angela Merkel je prošle godine, nakon sastanka sa ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom u Berlinu izjavila da gasovod "nije samo privredni već i politički projekat".
- Međutim, ovo priznanje je došlo veoma kasno - kaže Volfgang Išinger, šef Minhenske bezbednosne konferencije.
Išinger u jednom intervjuu kritikuje saveznu vladu što se premalo osvrtala na istočne Evropljane. To je za Poljsku, baltičke zemlje i Ukrajinu samo još jedna od potvrda njihovih argumenata. Oni se nadaju da će Berlin pokleknuti.
